Милована Ћурувија : Шта се дешава са руском меком силом?

Прво да објaсним о мом односу према Русији. Не могу боље изрећи него што је то учинила моја другарица Јелена Павловић :
“Питају ме, да ли сам проруски оријентисана. Не знам ја шта та синтагма значи. У то ”проруски”, трпа се као у окрошку, све од све од Перуна преко свете Татјане и цара Романова до Лењина, Стаљина, све до Путина, бедне кликуше и балови барона, чекисти и бела гарда, све редом… трпај шта дохватиш. Од свих ”про-”, мене занима прогресивност.
А Руси и ја? Да, волим тај тежак за учење језик меког, а моћног звука, попут валцера Александре Пахмутове, и словенску загонетну душу. А моји Руси су они с моје насловнице, они што су на леденој кошави октобра донели пролеће мојој земљи,они што су гинули на Дунаву код Батине заједно с нашим борцима, они што су само десет година после уништења устали као феникс и полетели у васиону, као што су моји и Лумумбини и Малколмови црнци и Фиделови острвљани и Мухикини индиоси и… народ Татанка Јотанке на шареним коњима! У то име здраствујте, хаста сиемпре и хауг!”
Није потребна велика памет да се схвати да ће питање Косова одлучити дешавања међу великим силама, да ће све то бити пресудно за нас мале народе. Потребна нам је била информација гдје смо у том филму са Русијом и Кином, како ће се развој дешавања на глобалном плану одразити на нас. Потребни су нам били руски медији да се нађемо у тој цијелој причи; да исперемо систем од бајки мученика Аце Драмосера и низа његових компромитованих, и небезазлених пудлица.
У очекивању Годоа, тј. да се јак руски медиј појави код нас у Србији, нешто ми је већ било засмрдило у руским медијима које сам пратила у Британији. Они нису били то што би требали бити по мом мишљењу. Они нису били глас руског народа већ руске елите : од цариста до религиозних православних талибана, Кирилових поданика, кукача за Романовима. Кад је мало требало подвити реп западу, нису се тога либили. Либерална рука мије либералну руку. Ближа им је та америчка него рука руског радника и сељака.
Откуд би се Свети Цар курвао са некаквом Матилдом, вели љути Кирил… и спусти антену на глави да лакше уђе у блиндираног Мерцедеса. Некакве објаве за posh руске балове у Лондону; па и нису ти балови баш за ове рускиње које познам, које раде од јутра до сутра да саставе крај са крајем.
Прича из неког паралелног универзума. На прослави годишњице побједе Црвене Армије у Лондону нашао се и RT UK новинар Adam Garrie. Извукао се лукаво од ношења, њему гадљиве, црвене заставе Совјета са српом и чекићем, па је нарцисоидно парадирао са националном заставом Русије на коју је додао Моторолу, хероја Донбаса. И то је некако прошло док није на годишњицу Велике Октобарске Револуције ставио статус да је она била ”највеће зло које је задесило руски народ; не поновило се”.
Адам и Nedka Babilku (blonde femme fatale, нашминкана као да јој се мајмун играо крејоном по лицу) добили су свој шоу на RT UK. Уз експертизу о сваком ћоску земаљске кугле фалиле су им и кристална кугла и тарот карте на столу, за комплетан угођај. Био је протезе Petera Lavellea, док није пукла тиква и док се није сазнало о Адамовом плагијаризму. Тако да се Адамова каријера и за Петеров “Дуран” завршила.
Наредна ствар која ме је забринула била је РТ УК осуда Северне Кореје и правдање нових западних санкција. Нема спомена да исти нож виси обема земљама над главом, и Русији и Кореји. Недуго након тога РТ објављује видео снимку тмурног и сивог живота у комунистичкој Кореји. Био је тежак, кишан дан па народа по улицама није било, покоји пролазник. Иначе у западним демократијама такво је време омиљено за шетње, пикнике и окупљања по улицама и парковима; све врви од живота.
Да се РТ срозао говори и пад њихове гледаности јер их у цијелој Америци прати свега стотињак хиљада људи. Уз то знам да су неки озбиљни политички аналитичари одбили сарадњу са РТ. РТ УК је обиљежио дан жртава комунизма. Кукњава ”и ми смо сад капиталистичка земља, што нас не волите?” Зашто би упознали запад са цињеницом да Стаљин током своје владавине није побио газилионе људи, већ 750.000 међу којима су били издајници, нацистички колаборационисти и петоколонаши, убице и силоватељи. Баба Рога за одрасле држи народ у страху, страх држи у покорности. Унучићи оне гамади која је стутњила од Стакија и одонда праве каријеру пљувача по сопственом народу, као сто је своједобно и Солжењицин. Western darlings са Калимеро синдромом.
Ту је и Russia Insider, гласило које ама баш ништа нема са Русијом. Група људи, Американаца, финанцирана из Вашингтона, која је без ауторизације скидала чланке других медија и још на све то тражила донације од публике. Institute of Modern Russia су наставак те либералне приче, оне која је сахранила властиту земљу и властити народ за туђе бабе здравље.
(наставља се)
Милована Ћурувија, Народни фронт