Шта нам говоре ”Рајски папири”
По ко зна који пут отворена је нова афера са прањем новца у оф-шор компанијама на разним егзотичним местима широм света (где су пореске стопе десет и двадесет пута мање од просечних). Шема је увек иста – производно или трговинско предузеће региструје зависно у пореском рају преко којег књижи приходе и на тај начин избегава порез у домицилној земљи. Најчешће се то ради преко нетранспарентних инвестиционих фондова у којима се не зна власник капитала, и тако се ”легално” отвара простор за масовно прање новца.
Као пре пар година са ”Панамским папирима”, и сада су сви званичници као нешто шокирани и љути, од Брисела до Атине сви дају бомбастичне изјаве и обећавају да ће се озбиљно ухватити у коштац са проблемом – тако што ће пописати пореске рајеве и саставити неку много опасну црну листу (а два највећа – Луксембург и Швајцарска им стоје испред носа). Истовремено нам говоре како је, ето, регистрација предузећа у земљама пореског раја законита, али можда није морална, те да се ништа конкретно ту не може учинити. То је врхунац безобразлука.
Правна наука и пракса, још од древних Римљана, познаје институт злоупотребе права. Оно настаје када се одређено право врши на начин како је прописано, али ПРОТИВНО ЦИЉУ ЗБОГ КОЈЕГ ЈЕ СТВОРЕНО. У конкретном случају, оснивање предузећа на неком егзотичном острву није забрањено, али ако се то врши у циљу прања новца и избегавања пореза – онда је реч о тешком кривичном делу за које се дуги низ година носе букагије. И ту је подвала разних корумпираних ”стручњака, аналитичара и новинара”, тј. гласноговорника белосветске олигархије и домаће мафије, који понављају флоскулу да је ”све законито, али није морално”. Они нам се ругају, смеју у брк, поручују да ако немамо хлеба треба да једемо колаче. И то сви – од оног кретена Јункера, до ММФ постављеника и чиновничића Душана Вујовића.
Осим тога, услед своје тупаве бахатости, заборављају да су свој капиталистички систем изричитим признањем да је неморалан – уствари исти прогласили разбојничким и анти-цивилизацијским. Пре 50-так година, само ова свињарија би била довољна за једну честиту револуцију.
Суштина неолибералног, разбојничког поретка је апсолутна слобода КРУПНОГ КАПИТАЛА. Он не сме бити контролисан од стране друштва, зауздаван прописима и порезима – токови новца морају остати метафизика. Радници су у целој причи само сировинска база, ”ресурс”, а држава његов сервис који мора ”обезбедити амбијент” за сурову пљачку. Размере пустошења су такве, да се нормално функционисање друштва доводи у питање. Тако се процењује да Француска годишње преко оф-шор компанија изгуби преко 80 милијарди евра, што је цео буџет за просвету. Јасно је да закони и порези важе само за обичне грађане – или боље рећи кметове.
Фалсификованим завршним рачунима и књиговодством , у којима се приказују фиктивни послови преко лажних консалтинг, маркетиншких, ревизорских или адвокатских услуга и тако извлаче милиони, као и стварањем лажних стечаја пласманом капитала у зависна предузећа, врше се тешке преваре и кривична дела које нема ко да истражи, утужи и санкционише, не зато што мафија то ради мудро и прикривено (напротив – све је простачки очигледно), већ ЗАТО ШТО ЈЕ ТАКАВ ПОРЕДАК.
Таквим извлачењем милијарди из земље, сви губе : држава губи буџет; друштво губи образовање, здравство, јавне службе, социјалну заштиту; а радници морају све више и интензивније да раде за све мање наднице. Да овај систем има одбрамбене способности – држава би хитно увела контролу новчаних токова и капитала преко неког новог СДК, покренуле изненадне интерне рачуноводствене контроле, радикалну реформу и модернизацију пореске управе, али најважније – омогућила широку радничку партиципацију и радничку контролу пословања предузећа (све по, овде толико извиканим – европским стандардима), јер су најзаинтересованији да њихово предузеће легално и стабилно послује. Како је ово научна фантастика, ”неморал” (да се послужимо термином олигархије) ће наставити да хара, држава ће се свести на услужну агенцију са потпуним укидањем државних органа и институција, друштво ће да потоне у мрак и варварство, а радници ће и формално постати робови.
Право је питање – шта ћемо ми да радимо? Шта је са нашим одбрамбеним маханизмом? Да ли ћемо ми ово мирно да посматрамо и наивно надамо да ће из тога настати неко добро; да уредно плаћамо порез и тражимо фискални рачун; да се дивимо историјски-пуним буџетом који ће наши компрадори да поклањају страним инвеститорима да би ови сурово искоришћавали наше грађане, а своје профите извлачили у неку егзотику?
Да ли ћемо заиста поверовати да смо немоћни и наставити да ”једемо колаче”?
Саша Филиповић, Народни фронт
