ПОДЕЛИ ПА ВЛАДАЈ
На почетку су вас поделили на мушкарце и жене, на слабији и јачи пол.
Онда на прворођене и другорођене, трећерођене, нежељене.
Затим су вас поделили на корисне друштву, на бескорисне и терет.
После на старе и младе, јаке и слабе, па на главне и послушнике.
Па на племена, па на родове, на религиозне и без вере, на касте и класе, на расе и нације.
Па кад им је то било мало, онда су почели још више да вас уситњавају.
На партије, на религије разне, на успешне и губитнике, на навијаче, па навијаче за забрањене и подобне, па на педере и ”уби педера”, на вредне и мање вредне професије, на оне којима се људска права подразумевају самим постојањем различитости и на оне који су се некад арогантно поставили као неприкосновени припадници људског рода, па и њих на стотине екстрема које не морам да набрајам… јер и онако нико ово неће разумети док не ослободи прво себе од свих подела и свих групација у које се сам сврстао.
Лимитиран си само онолико колико нећеш да научиш о себи и људима међу којима живиш, не само у својој заједници, него на простору планете коју делимо.
Лимитиран си само толико колико си себе арогантног ставио као супериорног изнад било којег појединца којег сматраш мање вредним од себе.
Границе си, човече, поставио сам себи, нико ти их није наметнуо, па те границе можеш и да избришеш, само ако имаш воље да себе спустиш у исту раван са свим људима који су схватили да сте истим ланцем везани.
Ти ланци су ти материјална добра која убијају људскост, која од човека праве звер, ти ланци су амбиције не да будеш, него да имаш.
Сваку си поделу прихватио и сваки ланац сам себи намако’ на ноге, руке, дух си затворио у кавез, а на солидарност, људскост, на правду си пљунуо јер од њих користи нема… у већини случајева. Зато је и неправедна подела на 99%.
Не постоји и неће постојати 99% све док свако не схвати да ово где живимо припада свима нама подједнако.
Где свако има право да се роди, да живи, да се храни, образује, ради, да воли, да буде вољен, да се радује, да се лечи и буде излечен, па колки год му је век записан.
А због тог материјалног благостања, због амбиције да сви имају пирамиду и поданике, и моћ, људско друштво стагнира.
Хране има за све, и крова над главом, и посла, и времена за одмор и хоби, за љубав и дружење. Само нема спокоја док сваки глупандер сања како ће догодине у ово време бити милионер. И да постане милионер, исти би нула од цовека био.
Тек онда кад човек схвати да су га поделе учиниле несрећним, да су га амбиције претвориле у звер, да је роб себе самог, онда ће се ослободити људско друство.
Кад схвати сваки човек.
Сад само част изузецима.
Па се ви делите, и страдавајте, и гледајте како вам деца страдавају, гледајте како вам родитељи страдавају, и пријатељи, и ближњи, а ближњи су вам сви осим политичара, олигарха, тајкуна и њихових послодаваца.
И они јесу 1% и да се освестите, да оде свако племе пред своју народну скупстину и да дуне, одували би их кроз кљуцаонице.
И била би слобода и мир, и било би довољно за све.
Коме очи нису гладне.
Ја не могу више да се делим и мислим да никад више нећу рећи ни реч о томе у ком правцу треба да иде човек.
Сваки Човек.
Јелена Грбић, Народни фронт
