DW : Како упаковати признање Косова?

• председник Србије је промовисао нову флоскулу за решење косовског проблема „никоме све, а свакоме довољно“;

• Вучићева реторика показује да је председник Србије спреман да призна Косово у неком облику, ако ће Србија заузврат добити „нешто“;

• Вучић већ пар година покушава да припреми терен за признање Косова кроз различите институције које су се до сада томе противиле, попут Цркве, војске или Српске академије наука и уметности (САНУ);

• интересантно је како смо од концепта ’више од аутономије, мање од независности’ дошли до момента где заправо разговарамо о модалитетима признавања Косова.

Мирослав Лајчак у Приштини и Београду покушава да покрене дијалог. Саговорници DW из Београда процењују да је сврха дијалога само то да се пронађе модел по коме би Србија имплицитно или експлицитно признала Косово.

Специјални представник Европске уније за дијалог Србије и Косова Мирослав Лајчак завршио је посету Београду у којој је српским властима саопштио да је дијалог Београда и Приштине кључан за обе стране. Притом статус кво није нешто што Европа подржава, рекао је Лајчак, и додао да Владе немају луксуз да бирају приоритете и да Европа стога очекује наставак дијалога.

Председник Србије Александар Вучић истакао је након сусрета са Лајчаком „да не разуме шта је компромис у узајамном признању Београда и Приштине“ и да „компромис не може бити изјава извиниће ти се Ђура што те тукао“. Вучић сматра да албанска страна није спремна за споразум, али да је задовољан што је ипак спремна за дијалог.

Том приликом председник Србије је промовисао и нову флоскулу за решење косовског проблема „никоме све, а свакоме довољно“, која је још једна варијација на тему „више од аутономије, а мање од независности“. Стога и наши саговорници сматрају да Вучићева реторика показује да је председник Србије спреман да призна Косово у неком облику, ако ће Србија заузврат добити „нешто“. С обзиром на то да је реч о процесу који није транспарентан и који српску јавност држи у мраку, тешко је установити шта је то „нешто“ што ће Александар Вучић представити као завршетак пута у коме Србија није добила „све“, али је добила „довољно“.

ПРИТИСАК ПОМЕРА ДИЈАЛОГ

У ситуацији када се Аљбин Курти углавном бави референдумом о уједињењу Албаније и Косова, стиче се утисак да дијалог Београда и Приштине никоме није приоритет. Албанска страна не показује превише ентузијазма за наставак дијалога, а рекло би се да је и Београду донекле свеједно хоће ли се тај дијалог наставити. Зато и Дејан Бурсаћ, из Института за политичке студије, каже за ДW да „не види да ће Брисел успети да оживи дијалог ако не буде дошло до нешто већег притиска, а тај притисак Брисел не може да изведе без Америке“.

 „Ту је и питање како ће се поставити Аљбин Курти, који се домаћој публици представља као неко ко се супротставља Западу, али је са друге стране неко ко се око свега ипак консултује са Америком и Немачком“, оцењује Бурсаћ.

Када је реч о притиску на Србију, наставља Бурсаћ, он је на неки начин већ видљив и кроз извештај Европског парламента. „Тај извештај се ипак разликује од онога што смо до сада имали прилике да видимо протеклих година. Те сигнале можемо да видимо и као мали облик притиска и усмеравања Београда ка дијалогу са Приштином“, каже Бурсаћ.

ВУЧИЋЕВЕ ПРАЗНЕ ПАРОЛЕ

Реторику Александра Вучића након састанка са Лајчаком директор Института за европске послове Наим Лео Бешири види као занимљиву трансформацију.

„Интересантно је како смо од концепта ’више од аутономије, мање од независности’ дошли до момента где заправо разговарамо о модалитетима признавања Косова. У овом тренутку сврха тог дијалога за Србију је само како би се нашао неки модел по коме ће Србија имплицитно или експлицитно признати Косово. И мислим да Вучић већ пар година покушава да припреми терен за то кроз различите институције које су се до сада томе противиле, попут Цркве, војске или Српске академије наука и уметности (САНУ)“, напомиње Бешири.

ТРГОВИНА ПРИЗНАЊЕМ КОСОВА

Коментар Александра Вучића како не види да је узајамно признање некакав компромис, Наим Лео Бешири посматра као нешто што може да наведе на погрешан закључак:

„Концепт узајамног признања уноси извесну забуну, јер Србији није нужно потребно признање Косова. Косову је, с друге стране, ипак више потребно признање Србије. Када, дакле, говоримо о притисцима на Србију, ми ту говоримо о томе како наћи најбезболнији начин да Србија призна Косово. Вучић сада покушава да добије неке економске бенефите од тога, али мора се указати на чињеницу да, чак и без проблема Косова, Србија има бројне друге проблеме због којих не може да рачуна на сигурно чланство у Европској унији“, наглашава Бешири.

Србија заправо покушава да истргује признавање Косова гарантованим чланством у Европској унији, појашњава Бешири, и додаје да „Српска напредна странка и њен председник сматрају да би их то оставило на власти бар још десет година. Мислим да је то потпуно погрешна рачуница“.

ТРАЖИ СЕ ФОРМУЛАЦИЈА

Сигуран сам да је Вућић свестан да читав овај процес иде ка некој врсти признања Косова, примећује и Дејан Бурсаћ, који каже да је „очито да се сада тражи формулација која ће се на неки начин спаковати и презентовати српској јавности, која је врло сензитивна по овом питању. Сада се буквално тражи како да се тај евентуални договор представи као да Србија није попустила у свему“.

„Србија је, рецимо, од Бриселског споразума потписала скоро 50 различитих докумената са Косовом, који су додатно учврстили косовски суверенитет, а са друге стране није добила ни Заједницу српских општина. Српска страна масовно попушта у тим преговорима, али се то јавности представља као процес у коме нико није нешто посебно добио нити изгубио“, закључује Дејан Бурсаћ.

Дојче веле