Срђан Радосављевић : ”Чврста рука” и ”фазон-левица”
Нови револуционари се рађају, нови пламен се рађа, ми смо спремни да покажемо ко смо ми уствари и каква је сврха целог нашег постојања. Ми отворено кажемо НЕ неолибералном капитализму, прикривеном фашизму који ће, према потреби владајуће класе, да прерасте у отворени фашизам.
Поред дубоког безумља који прикрива, десни политички популизам 21. века прикрива и све ожиљке у нашем народу. Осим популизма либерала (који преовладава у ”грађанским” срединама), помаља се и екстремна десница која маршира Београдом и ритуално пали свеће фашистичком квинслингу Милану Недићу. Чинило се да је она дотучена и пасивизована ових година, али како се сада види, увек може доћи до њеног повампирења како би се прикрило све лошије социјално стање и буђење социјалне и класне свести обичног човека. Поред тога, та традиционална десница маневрише у унутрашњости Србије и у руралним срединама.
“Левица” наизглед јача, а она се такође дели у две групе : ту је ”чврста рука” и нека ”фазон-левица” иза које се крију неолибералне стаклене ноге чији рачуни нису чисти. О ”чврстој руци” не бих желео да трошим речи јер нити имају снаге да се прошири у широке народне масе и да народ културно и класно еманципује, већ нуде идентичан приступ и перцепцију из минулог 20. века, који је, нажалост, резултирао великим губитком на крају. Они одбијају да признају да је тај приступ крив за пораз који су претрпели први социјалисти, што је мање-више небитно за будућност каквој теже истински револуционари.
Са друге стране занимљивије је да сагледамо изградњу неког новог “Подемоса” у Србији иза ког се крије горе поменута грађанштина, која би на типично свој начин да се поиграва социјалном реториком, али тако да суштинска социјална и класна питања потисну неким небитним темама и паролама који миришу и сјаје на жутило. Такву манипулацију и спој се виђа широм света кроз бренд ”Жуте патке”, што све подсећа на ”Отпор” 2000-тих.
Невероватно је да су се на то бројни “марксисти” и ”фазон-левичари” напалили, они који нас подсећају на некакве ликове из хипи филмова. Све указује на климавост и јаловост таквих организација које немају чврст став. Питање је где су револуционари који су спремни на све, они који су дали своје срце за једну бољу будућност! Они који ће јасно указати на социјални положај свих нас, они који ће показати свом народу да смо ми ту зато што се саосећамо са њим, да смо ту да понудимо перспективу свом народу и да покажемо да можемо да нађемо заједнички језик са осталим народима. Да им покажемо да заједно можемо да створимо један другачији свет – а не да говоримо о “положају трансвестита и педера на Аљасци” као најпримарнијој и најбитнијој теми, или о увођењу чврстих рука и нових Стаљина.
Нови револуционари се рађају, нови пламен се рађа, ми смо спремни да покажемо ко смо ми уствари и каква је сврха целог нашег постојања. Ми отворено кажемо НЕ неолибералном капитализму, прикривеном фашизму који ће, према потреби владајуће класе, да прерасте у отворени фашизам. Међутим, прво морамо да сагледамо ко чучи у нашим редовима, да разоткријемо шта раде и отворено их позовемо на одговорност, па тек онда да одговоримо правим непријатељима који су пустили своје пипке у све поре овога друштва.
Срђан Радосављевић, Народни фронт
