Ненад Истина Митић : Београдски избори……

За неке очекивано, за многе неочекивано, Главни одбор Српске напредне странке – на предлог свог председника Александра Вучића, донео је одлуку о нерасписивању ванредних парламентарних избора. Наведена одлука је наишла на бројне различите коментаре како у опозиционим тако и у редовима парламентарне већине. Интересантно је, при томе, да се део опозиционих странака, посебно патуљастих, чији представници седе у скупштинским клупама, дрвљем и камењем обрушио на ту одлуку. Убише се, тобоже, од кукњаве мада им је јасно да би самостално, без коалиционог партнерства, за сва времена били далеко од скупштинског здања. Више је него сигурно, наиме, да у скупштинским клупама не би било места за многе који данас седе у њима. А када је реч о лилипутанцима, очигледно је да их понајвише има у опозиционим коалицијама, мада не мањкају ни у владајућим редовима. Сви они су, иначе, и у опозиционим и позиционим саставима, одахнули због одлуке напредњка о нерасписивању парламентарних избора.
Коментари о нерасписивању ванредних парламентарних избора, међутим, веома су брзо утихнули, али су се зато распламсали вербални дуели у вези са београдским, мартовским, изборима. Копља се понајвише ломе за придобијање гласача, јер је очигледно да преузимање власти у Београду, представља велики искорак у остварењу коначног циља да се, када им дође време, тријумфује и на парламентарним изборима. А када је о београдским изборима реч, данас су шансе, више него икада у прошлости, готово равноправне, посебно када се има у виду социјална, образовна и пензионерска структура београдског бирачког тела којим је обухваћено нешто преко 1.620.000 гласача. Та цифра, судећи према протеклим председничким и парламентарним изборима, обухвата готово четвртину укупног гласачког тела у Србији. Исто толику бројну величину, једну четвртину дакле, чини пензионерска популација Београда која са нешто више од 405.000 уписаних бирача, плус њихови супружници, деца и унуци са правом гласа, чини близу половине укупног бирачког тела Београда.
Очигледно је, имајући у виду наведене цифре да ће симпатије или антипатије према опозицији, односно владајућој гарнитури, пресудно утицати на крајње резултате београдских избора у марту 1918. године. А када се ради о симпатијама пензионерске популације у Београду, неспорна је чињеница да су у прошлости знатним делом биле на страни напредњачке коалиције. У међувремену је, међутим, уследило доношење Закона о привременом уређивања начина исплате пензија, који у пракси, преведено на језик већине пензионера, значи незаконито и неорочено умањење њиховог стеченог имовинског права.
Додатно огорчење и буру негодовања, не само београдских пензионера, изазвала је и одлука Уставног суда Србије да се одбаци иницијатива за оцену уставности закона којим су умањене пензије. ЛИЦЕМЕРНИМ се коментарише позивање Уставног суда на Устав Републике Србије, Социјалну повељу Савета Европе и Европску конвенцију за заштиту људских права и слобода. Истичући законитост доношења наведеног закона, судије овог суда тврде поред осталог да он битно утиче на очување финансијске одрживости пензионог система, да Устав не гарантује износ пензија и да су мере у вези са умањењем пензија привременог карактера. Добар део београдских пензионера, па и шире, укључујући и велики број правника, не само да не прихвата објашњење судија (не)уставног суда, већ упућују захтеве да се покрене поступак за њихово разрешење. Јер, како се наводи у неким коментарима, “уместо да се бави члановима Устава и закона, Уставни суд преписује политичко саопштење владе”.
И поред наведених чињеница које се односе на расположење знатног дела београдских пензионера, истине ради ваља истаћи да још увек има и оних који имају разумевање за потезе у вези са привременим умањивањем, али никако са њиховим неорочавањем и одбијањем повраћаја одузетог. Не треба, при томе, изгубити из вида и војне пензионере који, поред већ познатих проблема у вези са ускраћеним повећањем пензије, годинама траже, без икаквог одговора надлежних институција и појединаца, укидање пореза на пиштоље (револвере), с којима су, иначе, друговали читавог радног века. То би, оправдано се наглашава, било исто када би се земљорадницима увео порез на крампове, мотике, ралице, стоку, живину… или пензионисаним фабричким радницима на алатке с чијом су применом током радног века обезбеђивали себи и својим породицама одговарајући животни стандард.
Имајући, на крају, наведено у виду, београски пензионери ће одиграти значајну улогу у избору руководеће гарнитуре главног града Србије. И мада је тренутно немогуће давати прогнозе о коначном исходу предстојећих избора, нема сумње да ће се вербална борба распламсавати из дана у дан и да ће и једна и друга страна тражити длаку у јајету код политичких противника. Настојаће, и једни и дуги, да се лише свега што им не иде у прилог када су програмске опредељења у питању и да, колико је то могуће, у наредних стотину дана, исправе све на чему им указују и замерају људи од којих зависи будућа власт у Београду – она знана из времена владавине ДОС-а, или тренутно руководећа. ”
Ненад Истина Митић