Nash Taylor : НАШ НАРОД
Прошлог викенда шетуцкам по Новему Саду, тек прифали ми цигарета, остале ми још само двије у кутији дугог, црвеног Јорка. Лоцирам најближу трафику, љубазна продавачица ми каже : “Добар дан, изволите!”
“Молим Вас, кутију дугог, црвеног Јорка.” – једнако љубазно одговорим. Она ме погледа, затрепће, погледа ме још једном и децидно каже: “То не постоји!”
Збуни ме у трену. Рекох : “Слушај, сестро, како не постоји? Дуги, црвени не постоји? Ево ја га имам, са’ш да видиш, само да га извадим,ево…”
Она цикну.”Ијууу!”, не знам шта је мислила, ал’ се мало опусти кад угледа кутију Јорка коју јој показах. Но, и даље остаде при тврдњи да таквих цигарета код њих нема, али ми понуди кутију Јорка са 23 цигарете што и прихватих као алтернативу.
Послије гледам нешто оне кутије. Ова моја висока, витка, ка’ и сви Црногорци, а ова новосадска, онижа, здепаста, баш к’о Лале из вицева.
Та ман’те…какав народ, такве и цигаре… 🙂
***
Још који утисак са моје мини турнеје по Војводини у протеклих десетак дана… Исту ствар запазим и у Новом Саду и у Руми, прошли петак…
Наиме, пјешачки прелаз, црвено свијетло за пјешаке, погледам лијево, погледам десно, ниђе пребијеног четвороточкаша на видику – а сви стоје и дисциплиновано чекају да им се упали зелено! What the fuck is this? Не капирам, вуче ме да кренем, да пређем улицу, моји компањони ме заустављају, као “немој, обрукаћеш нас, није ово Црна Гора, ово је културна средина…”
Ништа спорно, нијесам баш ни ја неандерталац, виђ’о сам ја семафор и раније, но не капирам ситуацију, јес’ red light, ама нема кола на пушкомет, што да стојим к’о колац?!? Ја бих вазда прошао на црвено, мада са Цецом реално и нијесам нешто у љубави.
Кад ти живот пружи прилику, искористи је, не обазири се на регуле, док дочекаш зелено, оде воз… а култури свака част док те не спутава и не претвори се у дресуру…
Nash Taylor
