Џамбул : Империјализам као начин мишљења
Седам базичних примера како се империјализам трансформише у друштвене норме.
Империјализам је постао толико природан и раширен, да се укоренио као начин мишљења до нивоа свакодневних принципа у друштвеним односима. Занимљиво је анализирати како нешто што је структурно, а тиче се међународних политичко-економских релација, може произвести скуп ставова које људи прихватају у свакодневном животу, чак и када су удаљени од центара империјалне моћи.
Ево неких 7 базичних примера како се империјализам трансформише у друштвене норме :
1. да ја могу да кажем и чиним оно што желим – да оптужујем, клевећем, варам било кога, а да за то не сносим никакве последице, зато што сам недодирљив и непобедив;
2. када једном ипак осетим последице својих поступака, одбијам да признам ду су у питању последице – ја сам увек жртва, увек невин, ја сам онај најбољи који увек страда од руке оних најгорих;
3. ја сам на првом месту и оно што ја представљам, оно што ја поседујем је увек најбоље, врх свега – увек сам бољи од тебе и оно што ја имам изнад је од онога што имаш ти;
4. ја имам морално право да предузмем одређене поступке, али зато што сам супериорнији у односу на тебе, када ти предузмеш сличне поступке у сврху своје одбране бићеш осуђен, а свако поређење биће аутоматски одбијено као „лажно изједначавање“ – моја је хипокризија привилегована и неупитна;
5. да оно што ја тражим да бих живео добро и безбедно, је потпуно различито и одвојено у односу на оно што би сви други могли тражити – моје су потребе посебне;
6. да сви други морају са мном добро поступати – онако како је никада нећу са њима;
7. да други морају бити мене свесни – док слично признање од мене не могу да очекују. (…)
(слободан превод одломка из текста: https://zeroanthropology.net/2018/01/04/privilege-white-american-or-imperial/
Џамбул, Народни фронт