ГОВОР ДУШЕ – ПИСМО РАЗУМЈЕВАЊА
Некад смо се хвалили дијалектима и нарјечјима који су били богатство културне баштине. Aли ето, дође вријеме кад она постају предмет пријепора и предрасуда. Тко ствара”торове”, предрасуде и раздор у народу?…
наречја заједничког језика – 16. век
Политика и 28% “неписмених”, али домољубно острашћених политичара. Када не знаш или немаш упориште у стварности онда пажњу привлачиш дјелима ограниченог ума којима успијеш бар на тренутак “заблистати” међу себи равним “говњивим” индивидуама. Требам ли их именовати? Не, свако мало то учине монтажери саборске или парламентарне телевизије и онда дође тренутак када се гаси екран или пребацује на”нову” ТВ… Значи, знамо тко су и што чине, али намјерно окрећемо главу на другу страну. И опет се догоди да те исте “говњиве” персоне и сљедећих избора буду изабране да нам из саборских или парламентарних клупа држе предавање из културе”језика”, а енглески му је готово па материњи јер је због своје ограничености и неслагања са “комунистима” емигрирао у САД. Но, из приложеног је видљиво да им та реторика итекако полази за руком.
1882. – ЈАЗУ
А како смо се некад радовали разгледници макар је с ње и дувало и пувало и снежило и снијежило?! Често би поштар узбуњивао сеоске керове; пардон, псе. У поштама би се сретали људи док купују разгледнице и писма, разговарали, а данас сватко из свог “буџака” може зајебават комшију, а да овај то не зна. “Напредни смо”, нема што да се каже јер је боље бити пијан од домољубља него стар и југоносталгичар. Ма нема везе што једемо шкарт из контејнера битно је имати “свој” језик, а празне “шлајбуке “. И падне ми на памет реченица којом би описао садашњу ситуацију; реченица из пјесме Ђорђа Балашевића “КРИВИ СМО МИ”…
И уистину, нитко нам није крив до нас самих јер кад нестане дијалога прсти на обарачу не маре за жртву. И нису жртве само у земљи него су данас присутне међу нама. Тко разумије схватит ће. Недавно је на ХТВ-у била емисија “значајног” назива “ОЧИ У ОЧИ” у којој су гости били Бобан Рајовић и Мирослав Шкоро која је показала сву “бљутавост” и лицемјерје ових простора. Све знамо, али боље да смо мутави.
Славонски Бећар, Народни фронт
