Елизабет Бруниг : Божић је ништа мање до позива на Револуцију
Нема хришћанства које није револуционарно, а Божић је најисправније тумачити као позив на револуцију. Од тог тренутка – ништа од старог поретка не може остати нетакнуто : Христос је дошао да уздигне сиромашне и потлачене, а његов пример је завет хришћанства.
Швајцарски теолог Ханс Урс Вон Балтазар истиче да ”Божић није прости догађај у историји, већ је инвазија времена из вечности.” Тиме је мислио да божићни догађај није ограничен на одређени тренутак или чак на епоху, већ је нагласио да се одвија одвојено од временских ограничења. Невероватност вечности које квари време као такво, је главно надахнуће у дугом попису неочекиваних преокрета који обележавају божићну причу.
Запањујућа дешавања су покренула ту причу : младу жену без посебног друштвеног положаја посећује анђео, како би убрзо као девица затруднела. Њен вереник, уместо да је сходно обичајима и религиозном закону отера или погуби, улази са њом у брак. Испод једне, тако светле звезде која је видљива и на дневном светлу, пар путује у Витлејем и не проналази ниједну собу за мајку Сина Божијег. Тако је Месија рођен и положен у јасле, корито резервирано за сточну храну.
То је веома чудан низ нелогичности. Њихово истицање није ништа друго до замисли да Бог жели нешто са човечанством. Како каже Серен Киркегор, то представља срж апсурда самог хришћанства : ” Хришћанство учи да свако индивидуално људско биће, сваки појединац, без обзира да ли је то мушкарац, жена, служавка, кабинетски министар, трговац, берберин, студент или било шта друго. . . постоји пред Богом, може говорити са Богом кад год жели, уверен да га је чуо Он. Укратко, ова особа је позвана да живи у најинтимнијим тренуцима са Богом! У наставку, за ту особу, Бог долази на свет, допушта себи да се роди, трпи, умире и тој патњи Бог – моли и преклиње ту особу да прихвати помоћ која му се нуди! Заиста, ако постоји нешто што може да одузме разум, онда је то ово.
Киркегор је у праву : постоји нота лудила у идеји да се Бог, творац свемира, бесконачан и свемоћан, покорава људском телу и земаљском животу. У том смислу, Божић је увод у потпуно запањујући план.
Па ипак, хришћанска мисао је пречесто дотле стерилизована и разблажена док не подсећа на нешто више од популарне мудрости, или још горе – здравог разума. Како каже Киркегор : “Свеукупна људска мудрост има ово “златно” (или боље рећи позлаћено) значење – ”ништа неумерено” јер премало и превише поквари све. То се међу људима као мудрост поштује са дивљењем. . . . Али, хришћанство чини гигантски скок од овог ”ништа неумерено” до самог апсурда, а управо ту почиње хришћанство.”
Истовремено, у хришћанству постоји нешто револуционарно – тенденција да се уздигне, преокрене и радикално трансформише. Марија се својој рођаки Јелисавети поверава да њена душа велича Господа и њен се дух радује у Богу, њеном Спаситељу, јер је гледао са благошћу понижење своје слушкиње, Он је збацио силне са престола и подигао понижене, напунио је гладне благом и отпустио богате празне… (Лука 1:46 – 1:55).
Ова листа узнемирујућег метежа проистиче из уста сељачке девојке која је промовисана у готово незамисливи статус. Тај радикални преокрет Божића, који је најавила млада жена без посебног друштвеног положаја, сам по себи је невероватан.
Револуционарни карактер хришћанства се обично разводњава и углавном ограничава на одређене политичке тренутке када је корисно позвати се на њега. Али и ова селективност мора се разоткрити. Хришћанство се у сваком тренутку бави најсиромашнијим, најрањивијим, најугроженијим; он је трајно заинтересован за преуређењем постојећег поретка, у циљу постизања и остваривања неочекиваног. Божић, тренутак када је време проваљено вечношћу, је час када укидање свих угњетавања постаје, не вероватно – већ неопходно. Чудесни поремећаји постојећег поретка постају, у тренутку Божића, сам почетак хришћанства и од суштинског значаја за његов карактер.
Дакле, нема хришћанства које није револуционарно. Божић је могуће представити као још једно од тих умирујуће угодних хришћанских прослава, али га је најисправније тумачити као позив на револуцију. Од тог тренутка – ништа од старог поретка не може остати нетакнуто : Христос је дошао да уздигне сиромашне и потлачене, а његов пример је завет хришћанства.
ELIZABETH BRUENIG : Christmas is nothing less than a call to revolution
превео Данило Ђуђевић, Народни фронт