ЂОРЂЕ ПЕРОВИЋ : О СВЕТСКОЈ ЗАВЕРИ
Једном давно сам имао прилику да причам са једним масоном. Човек се изјаснио као такав и изрекао је гомилу ствари које испрва нисам разумео… али није то предмет ове приче, већ његов поглед на људе у целини.
Ако мислите да је било реч о великим тајнама о светској завери – разочараћете се, завере у директном смислу нема. Све се ставља на тас избора између лакшег и тежег пута. Овај свет какав год да је, увек је нудио неки избор.
Чињеница је да се маса (већина) људи поводи за тривијалним. То историја показује. Она мањина заправо одређује куда ће свет ићи у малим корацима.
Ако свет срља у пропаст он је лоше изабрао. Тај масон је о људима говорио са презрењем, као о једној неосвешћеној гомили којима треба духовни краљ и вођа, као овцама којима треба пастир.
Сценографија цивилизације је све сложенија и човек као појединац је све ситнији, тј. све мање може да увиди и утиче на каузалности које се непрекидно усложњавају. Зато и том новом човеку ренесансно образовање може представљати више терет него корист у 21. веку. И зато идемо ка идиократији.
А идеја да су ти исти људи у мањини можда криви што је тако, јер су поставили премису људске неспособности као основну црту, па онда смислено људе усмеравали на погрешан пут – је једно плаузибилно тврђење.
Количина игноранције, аргумената и основне неписмености превазилази све границе. А кад човек опет прихвати неке вредности у апсолутном смислу, не постоји баријера да се проживи један духовно богат и садржајан живот, само ако се жели ићи тим путем, чак ни данас, у данашњем духом осиромашеном свету.
Шта ће људима завера других, када су се завадили сами са собом?
