Данијела Ружичић: Макроекономски показатељи за 2017. годину
Макроекономски показатељи су више него поражавајући за некога ко је пре пет година најављивао велика привредна чуда!
Главни макроекономски проблем Србије, међутим, остаје то што привреда нема капацитет за висок раст производње. Раст БДП-а у 2017. години ће бити између 1,5 до 2%, што представља убедљиво најнижи привредни раст у читавој Централној и Источној Европи (изузев Македоније која је имала озбиљну политичку кризу). Не треба заборавити да су неспособни кадрови током године процењивали раст од око 4% (а реалан раст ће бити упола мањи). Низак привредни раст остаје вероватно највећи макроекономски проблем Србије. По последњим подацима РЗС-а, раст БДП-а у првој половини године износио је свега 1,2%. Овако низак привредни раст и вишегодишње систематско заостајање за другим земљама не могу се више објаснити сушом или падом производње електричне енергије, поплавама (тако је народ Србије много пута до сада изманипулисан). Једина истина је да постоје вишегодишњи структурни проблеми домаће економије које нико не решава.
Будући да је буџет за 2017. прављен са претпоставком о нешто нижој просечној инфлацији (2,4%), јавни приходи ће бити већи од плана за око 10 милијарди динара.
Текући дефицит платног биланса погоршан је у 2017. години и износиће око 5% БДП-а. Спољнотрговинска кретања у 2017. години у начелу нису била повољна, јер је увоз робе и услуга у првих седам месеци имао већи раст од извоза (13,7% у односу на 11,9%). Због тога је у првих седам месеци дошло до раста спољнотрговинског дефицита Србије за око 350 милиона евра. Овакви трендови увоза и извоза указују да ће доћи до повећања текућег дефицита платног биланса са 4% БДП-а из 2016, на око 5% БДП-а (уместо планираног благог смањења).
Србија је у режиму пливајућег курса, па је вредност динара непредвидива. Због тога се за пројекције кретања јавног дуга (који је највећим делом у девизама) и планирање отплате главнице и камата, најчешће користи претпоставка о реално непромењеном курсу (курс коригован за инфлацију) – што је био случај приликом израде буџета за 2017. годину. Међутим, током 2017. дошло је до реалног јачања динара у односу на евро од око 5%, а у односу на долар за чак 15% (будући да је долар током године релативно снажно ослабио у односу на евро). Ове промене довеле су до великог смањења учешћу јавног дуга у односу на БДП од око 4% БДП-а (око две трећине смањења јавног дуга последица је јачања динара, пре свега, у односу на долар), као и у расходима државе за плаћање камата и отплати гарантованог дуга јавних предузећа који ће бити мањи од плана за око 10 млрд динара.
С обзиром на то да је главни извор умањења јавног дуга у овој години апрецијација динара, могло би се веома лако показати да је то био само привремен успех. Промене девизних курсева су и у претходним годинама често имале снажан (наизменично позитиван и негативан) утицај на ниво задужености земље, као директна последица веома неповољне валутне структуре јавног дуга (готово 80% обавеза државе је у страним валутама). Примера ради, након снажне реалне апрецијације и позитивног утицаја на кретање јавног дуга у 2013. години, у периоду 2014-2016. уследило је реално слабљење динара и последично већи прираст јавног дуга него што је износио кумулативни фискални дефицит у посматраном периоду. Не само да дугорочно не можемо очекивати да ће реална апрецијација динара бити значајан извор смањења јавног дуга, такво кретање реалног курса динара било би и економски штетно јер би довело до погоршања међународне конкурентности домаће привреде.
Све се своди на игру са девизним курсом динара (на који ми можемо да утичемо) и кретањем курса евра и долара (на који ми не можемо да утичемо). Ово је нереални курс динара. Он погађа извознике, а погодује увозницима. Пошто ми већ имамо већи увоз од извоза, јак динар повећава дефицит и смањује девизне резерве. Зато ово не може дуго трајати. Зато све ово представља само један трик власти који не може дуго трајати, евентуално до следећих избора.
Пре доласка СНС-а на власт јавни дуг је 2011. године износио 45,4% БДП. По доласку СНС-а на власт 2012. скаче на 56,2%, 2013. износи 59,6%, 2014. је 70,4%, 2015. је рекордних 74,7% а прошле године 71,9% БДП. У новцу то износи за 2011. 14,789 милијарди евра, 2012. 17,717 милијарди евра, 2013. 20,141 милијарда евра, 2014. 22,762 милијарде евра, 2015. 24,810 милијарди евра и 2016. 24,822 милијарде евра. Подаци су преузети и доступни на сајту Управе за јавни дуг.
У следећем тексту, аутор ће анализирати буџет Републике Србије за 2018. годину.
за Народни фронт – Данијела Ружичић