Црвена деца у ери Трампа
Писали смо о ,,миленијалцима” недавно у Америци и њиховом окретању према социјализму. Ова прича се надовезује на тај чланак, са посебним освртом на феноменални раст левичарских партија у САД. Највећа од њих данас је Демократски Социјалисти Америке (ДСА).
Филаделфијски огранак ове партије се на пример у години дана увећао за више од 500%, од 100 чланова у 2016 до 600 данас. Сличан раст је пресликан у целој земљи – од 5000 до 30.000. Профил чланова се креће од отворених марксиста, до анархо-комуниста, па до левичара који желе ,,скандинавски модел”. Социјалисти можда неће преко ноћи преузети средства за производњу, али су велике шансе да ће у скорије време променити политичку слику у САД. По речима једног члана, ,,Кад једног дана буду писали историју, овај тренутак ће означити као пресудан”.
А ,,овај тренутак” може највише да захвали доласку Трампа у Белу Кућу. Већина чланова ДСА није приступила партији током Бернијеве кампање, него у моменту Трампове победе. Сличан ,,аларм” можемо да видимо и у Немачкој, када је Лева Партија била ,,закопана” пријавницама након успеха АфД на скорашњим изборима.
Само пре пар година свако ко би рекао да ће социјализам да се дигне из мртвих у Америци био би исмејан. Али данас, Сандерс је најпопуларнији политичар у земљи, док 51% Американаца подржава његов предлог о свеукупном здравственом осигурању. Чак неки политичари из Демократске Партије (која је левичарска исто колико и ,,Социјалистичка” Партија у Србији), подржавају његов предлог. Социјалистички магазин ,,Јакобинац” добија више читалаца него икад, док на твитеру преобилују црвене руже. Ту је наравно и ,,социјалиста из Сијатла” – два пута до сада изабран члан градске скупштине Шама Савант (члан Социјалистичке Алтернативе, револуционарне партије која такође доживљава сличан проценат раста), због њене борбе за право на становање у овом граду огромних станарина, као и повећању минималца. У Минеаполису, још један члан исте партије и кандидат за градску скупштину, скоро да је победила пре пар недеља на изборима.
Ништа ово није чудно кад се узме у обзир да 51% миленијалаца (генерације од средине 80-тих до око почетка новог миленијума) не подржава капитализам. Сличан проценат Генерације Х (око 1960-80) је скептично по питању слободног тржишта. Уствари, једина генерација која подржава капитализам су старији од 50 год. Није ни чудо, јер једино је за њих још важио ,,Амерички сан”.
Па, шта се десило са сном, и зашто се он претворио у ноћну мору?
Многи чланови левичарских партија имају исту причу. Родитељи су изгубили посао после краха 2008, након чега следи ,,пролетаризација”, разочарење у Обаму чија се реторика о ,,промени” завршила спашавањем банака и истом клањању крупном капиталу, преживљавање целе породице на једној плати (или ни једној). Деца тих родитеља данас завршавају школе и са већ огромним дуговима стеченим током школовања затичу свет одраслих где је проспект за посао мали, а још мањи за посао са нормалним уговором и платом од које се може живети. Та ,,деца” не могу да приуште стан, ауто, осамостаљивање, зачетак породице, здравствено осигурање. За њих су исте ствари које су се подразумевале њиховим бакама и дедама, скоро немогуће. Ова генерација не памти здраву економију.
Она је такође изгубила сваку илузију о америчком двопартијском систему. Скоро нико више од ових младих људи не верује Демократама; по речима једног члана ДСА, ,,Демократе морају да удовоље својим донаторима, а ти исти донатори су дали отказ мојој мами”.
И тако док гледају своје родитеље који уместо да пролазе кроз кризу средњег доба пролазе кроз егзистенцијалну кризу, ова генерација и сама пролази кроз необјашњиве тешкоће, јер ,,урадили су све како треба, завршили школу са добрим оценама а опет нема посла”. Кажемо ,,необјашњиве” јер Американци научени на бајку о ,,америчком сну” на то би требало да гледају као на њима богомдано право.
Многи од ових социјалиста који су тако заиста у прошлости веровали у амерички сан, данас више не верују. Вероватно кад се узме генерација и каже им се, добићеш кућу, ауто, ако урадиш све оно што ти је речено, а онда то све испадну лажна обећања, онда је неизбежно да ће неки од њих постати марксисти.
И још једна битна ствар. Ова генерација није одрасла под анти-совјетском пропагандом. Шта њима данас може да значи пропаганда о “лошем систему тамо негде” кад они имају лош систем себи пред носом. То не значи да нису свесни стаљинизма. По њиховим речима, они никад не би ни били за такав систем, зато се зову Демократски социјалисти – ,,Ми треба да учимо из грешака из прошлости”.
Како они виде будућност Америке и да ли заиста верују да социјализам може да победи у ,,трбуху капиталистичке звери”?
Као прво, верују да ће током њиховог живота једна права левичарска партија заменити Демократе. Као друго, никад се не зна. По речима једног младог социјалисте: ,,Мислим да епизодични пробоји могу да доведу до огромних промена. Видели смо то са Сандерсом и верујем да ћемо исто видети и у будућности. Социјализам може да се деси за трен ока.”
Извор: http://www.phillymag.com/news/2017/11/18/socialism-philadelphia-millennials/
Мира, народни фронт