Александар Милошевић : ПРАВОСУДНИ ХОРОР РАДНИКА ”КЊАЗ МИЛОШ”

Фирма Књаз Милош је била једна од најуспешнијих фирми у Југославији. Чак и под санкцијама наша фирма се наставила развијати, а крајем 90-тих се приватизовала у форми радничког акционарства. Наши проблеми настају по куповини Књаза од стране инвестиционог фонда под контролом пулена и финансијера свих режима – Милана Бека. Од тада сва радничка права смањују, плате  замрзавају,  фирма се ослобађа ”вишка” радника, обустављају се сви видови помоћи локалној заједници, а преко разних сумњивих тзв. ревизорских, консултантских и адвокатских фирми – одливају приходи, чак се целе линије демонтирају и шаљу другим предузећима… док се фингираним књиговодством приказују губици. Књаз веома успешно послује 200 година, био је мотор развоје целе Шумадије, али од када је дошао нови власник – Аранђеловац је завијен у црно?

Међутим,  постојао је договор менаџмента и радника приликом откупа њихових акција да се све промене статуса радника врше у сарадњи са  синдикатом и на добровољном принципу. 2010. године менаџмент Књаза одлучује да мимо знања радника – крене у процес отпуштања технолошког вишка. Радници крећу у генерални штрајк, затварају се у фабрику. Штрајк је замрзнут договором да Књаз понуди стимулативне отпремнине и у сарадњи са Синдикатом подстакне добровољни одлазак. Међутим, Књаз споразум уопште није испоштовао и они су сачекали само да прође годину дана и у августу 2011. почели са масовним и незаконитим отпуштањима.

Ништа у процесу утврђивања и спровођења технолошког вишка није било законито. У том поступку је учињено између 10 и 15 крупних и потпуно очигледних незаконитости. Најочигледнија незаконитост је била што су наше послове сутрадан по нашем отказу, преузеле некакве агенције и ташна-машна фирмице, а да нама нико нико није понудио да радимо преко истих и тако останемо у Књазу – као што их и Закон и међународне Конвенције обавезју.

Људи су масовно подигли тужбе и у првом степену добили пресуду у своју корист. Али тада на сцену креће наше ”правосуђе”. Апелациони суд у Крагујевцу, под потпуно безобразним образложењем  да код нас постоји слобода предузетништва и да суд није овлашћен да задире у право послодавца да самостално спроводи поступак вишка радника. То је понављам – тотални безобразлук : пола Закона о раду и гомила међународних конвенција је посвећена заштити радника у поступку технолошког вишка, постоје хиљаде пресуда и ставова Врховног суда.

После радикалне и незаконите промене става Апелационог суда, изненада се у Аранђеловцу смењују поступајуће судије и њихове предмете преузимају судије из реизбора које масовно, без улажења у суштину ствари, већ само за позивом на став Апелационог суда – масовно одбијају тужбе. У наставку поступка жалбе адвоката, са указивањем да очигледне повреде Закона, кратко и без образложења су одбијане. Уследили су и протести радника, којима су као епилог имали обећање помоћи од стране Председника општине Аранђеловац, и Министарства правде, али после тога агресивност и безобзирност судова се само увећала. Предмети се већ дуже време налазе у Уставном суду што нам је последња инстанца пред Стразбур.

Невероватне ствари су се дешавале и у предметима против Књаза и у Београду, где је чак интервенисало Више тужилаштво и Министарство правде, а судови су тек реаговали после најаве да ће цела ствар доспети у медије. Врхунац цинизма су и допунски спорови око неправилног обрачуна зараде односно коефицијента где су сви поступци незаконито стављени у прекид, како би омогућили туженом Књазу да самовољно и мимо прописа, одређује колико шта дугује радницима, чиме су први пут у историји ингеренције једног суда препуштене туженом. Тако је испало да тужени Књаз сам тумачи закон и пресуђује својим радницима.

Посебан безобразлук и демонстрација силе је што је Књаз, не чекајући коначан исход спора, покренуо принудна извршења и почео да прогања и плени имовину својим бившим радницима. Књаз је наставио да отпушта своје раднике, али после правосудног хорора кроз који су прошле њихове колеге, нико није смео да пред судом затражи заштиту својих права.

Недавно смо били сведоци да је и сам председник АВ био згрожен спрегом крупног капитала, тајкуна и правосуђа и у том смислу најавио енергичну реакцију надлежних органа. Имајући у виду околност да је велика већина наших радних спорова у фази уставне жалбе, а да 15 судија уставног суда бира по 5 Скупштина, Влада и Председник, убеђени смо да они морају да деле цивилизацијске  вредности као и Председник и владајућа странка. У том смислу сачекаћемо 90 дана и пружити прилику свим надлежним органима да одраде свој део посла у складу са Законом, а пре свих Уставном суду Републике Србије. Уколико то изостане, и настави се пленидба имовине, бићемо приморани на најрадикалније мере : медијску капмању, протесте, подношење кривичних пријава и позив на бојкот производа Књаза Милоша, а ради одбране својих законских права.

за Народни Фронт – Александар Милошевић, председник синдиката ”Правда”