У потрази за српским Корбином
“Истина је да права подела код нас није на оне који су гласали за или против Brexita. Подела је на већину, која ради, креира богатство и плаћа порезе, и на мањину – која креира правила, убира плодове и често избегава порезе.”
Пре неког времена, “Политика” је објавила чланак Мухарема Баздуља о поделама код нас, где он каже да је права подела у Србији, заправо она иста подела која је надахнула активисте покрета “Окупирајмо Волстрит” (додуше, није то само у Србији, свуда је), а да су политичка размимоилажења вештачка. Али, и то да, на жалост у друштву има јако мало (или готово нимало) свести о томе.
“У Србији нажалост не постоји кохезија која би на тај начин окупила потлачене и „презрене на свету”. У Србији се углавном оних десет одсто што зарађују више од 500 евра бију чијих ће више да се пробије у један одсто оних што зарађују више од хиљаду. Увијају то у различите идеолошке обланде, мало етичке, мало естетичке, али и једни и други наступају из привилеговане позиције, а да властите привилегије уопште и не преиспитују. Па ће се лако наћи на „фурла” торбицама и „вилберкин” шорцевима, а сиротиња нека се глође око Косова, признања и замрзнутог конфликта. И веже их тако очигледан презир према огромној већини становника ове земље којима толико воле одузимати елементарно достојанство проглашавајући их с једне стране „сендвичарима”, а с друге „страним плаћеницима”. ”
И сада, треба пажљиво прочитати говор Џеремија Корбина, на тему Brexita. Како је тамо јавност жестоко подељена на тему за/против изласка из ЕУ – Леаверс вс Ремаинерс, а да је заправо:
“The truth is, the real divide in our country is not between those who voted to Remain in the EU and those who voted to Leave. It is between the many – who do the work, who create the wealth and pay their taxes, and the few – who set the rules, who reap the rewards and so often dodge taxes.”
(“Истина је да права подела код нас није на оне који су гласали за или против Brexita. Подела је на већину, која ради, креира богатство и плаћа порезе, и на мањину – која креира правила, убира плодове и често избегава порезе.”
И да, глас већине се мора уважити, али се и глас мањине мора поштовати:
“..And so the alternative plan that Labour has set out for a sensible Brexit deal that could win broad support is designed to enable us to fulfil those ambitions while respecting the democratic result of the referendum. Any political leader who wants to bring the country together cannot wish away the votes of 17 million people who wanted to leave, any more than they can ignore the concerns of the 16 million who voted to remain..”
(“Тако да је алтернативни план Лабуриста за договор о Brexitu врло осетљив и направљен је да може добити широку подршку како би се поштовао резултат са референдума. Сваки лидер који жели да уједини нашу земљу, не може одбацити глас 17 милиона људи који су гласали за излазак, али не може ни игнорисати глас 16 милиона оних који су гласали за останак у ЕУ.”)
Е, то је то. Када би ми имали једног оваквог, који не би ишао низ длаку острашћеним таборима који овде постоје по сваком питању, где би нам био крај.
“Labour is ready to bring Leave and Remain voters together” – Corbyn’s full speech on Brexit
Џамбул, Народни фронт