Због чега се елита плаши технолошких промена?

Једна је ствар извесна – свет ће већ за мање од 10 година бити битно другачији него данас. Да ли ће тиме бити и бољи, то је право питање. Најсавременији алати ће нам бити доступни, али пут до нечег радикално другачијег зависиће и од људског фактора, од Поароових “малих сивих ћелија”.

Приметан је страх светских владајућих кругова од експанзије интернета. Једна од тема у којој ће се у Давосу говорити биће и та да је “балканизација интернета” један од највећих глобалних изазова (сада није тема, мада би могла и то да буде, где су баш као метафору употребили израз “балканизација”?)
Очигледно је да би ову тему могли преформулисати у – експанзија интернета представља изазов за нас који се овде окупљамо. У ствари, није то највећи глобални изазов, већ је прецизније изазов за тзв. “глобалну елиту”.
И то из (бар) два разлога: један је независнији проток информација и укидање монопола корпоративних маинстреам медија; други је потенцијал који постоји појавом нових технологија и који омогућава другачији вид размене услуга и роба, и тиме угрожава интересе широких кругова посредничких класа (тренутно је актуелан blockchain, али то је дуга и не баш једноставна прича).

Нисам ултимативни присталица техноутопија, али не могу да се отмем утиску да чим ове из СЕФ (Светског економског форума) нешто брине, то ако већ само по себи није добро – потенцијално може да буде добро (за остатак света). Послужићу се једном метафором – криминалистичке истраге. Ако су главни јунаци некадашњих крими прича били домишљати детективи типа Шерлока Холмса, Поароа или Мегреа, данас су то ликови из серија каква је нпр. “Место злочина”, који најзамршеније случајеве решавају уз помоћ форензике и технолошких помагала.
Једна је ствар извесна – свет ће већ за мање од 10 година бити битно другачији него данас. Да ли ће тиме бити и бољи, то је право питање. Најсавременији алати ће нам бити доступни, али пут до нечег радикално другачијег зависиће и од људског фактора, од Поароових “малих сивих ћелија”.