Зоран Арсић : Зашто фашизам није заживео у Француској?
Услови који су довели до успона фашизма у Италији и Немачкој, касније и у Шпанији, постојали су наравно и у Француској. Тешка привредна криза 1920-их и 1930-их година није ни њих заобишла. Од краја 1932. до 1934. године, промениле су се четири владе, а националистичке организације су по угледу на фашисте Италије и Немачке, појачале своју пропаганду и почеле стварати јуришне одреде.
Дана 06. фебруара 1934. године, фашисти су организовали демонстрације у Паризу кроз које су хтели да преузму власт. У демонстрацијама је дошло и до оружаних сукоба између демонстраната и владиних јединица. Међутим, за разлику од Италије и Немачке, у Француској је постојало више мањих националистичких група (Солидарност Француза, Партија франкиста, Ватрени крстови…), тако да њихова снага није била монолитна.
За разлику од разједињених фашиста, комунисти и социјалисти су одлучили да удруже снаге, па су шест дана касније организовали антифашистичке демонстрације. У јулу исте године су склопили споразум о удруживању снага за супростављање фашизму и рату. Током 1935. године овој групацији пришли су социјалрадикали. Тиме су постављени темељи за коалицију Народни фронт, која је на скупштинским изборима одржаним маја 1936. године однела победу. Образована је влада Народног фронта, а место председника је поверено социјалисти Леону Блуму. Први пут у историји Француске, на челу владе се нашао један социјалиста.
И што би рекао Милан Лане Гутовић, о свему овоме бих могао још много тога да вам испричам… Наравно, само кад бих знао… У ствари, не знам зашто сам вам и ово испричао. У сваком случају, не може да шкоди, а ако нешто не шкоди онда вероватно нечему користи. Како било… Де-били и де не-били, нека вас срећа прати!
Шалу на страну, све нас од малих ногу уче причи о човеку који на самрти окупља седам синова и каже им да сваки донесе по прут. Нас су учили бесплатно, а кад мало боље погледаш, није то било бесплатно него џаба. Једноставну суштину ове приче, ретко ко је научио.
Свако ко је за рушење постојећег система и изградњу новог, хуманијег друштва, за социјалну државу и обезбеђење средстава да би држава могла да буде социјална из ”прихода” које себи данас убирају олигарси корупцијом и криминалом – није тренутак да се ”препуцавамо”, међусобно вређамо и прозивамо, већ да разговарамо и делујемо! А о детаљима који нас чине другачијима, отом-потом… Или ћемо бити успешни као фашисти у Француској 1934.