Волтер – Кандид (Оптимизам)
“А шта је то оптимизам?”упита Какамбо. ”Ах”, рече Кандид,” то је кад неко има страст да увек тврди како је све добро, иако му је рђаво.”
“Кунигунда није знала да је постала ружна: нико јој то није био рекао.”
Кандид (у преводу невин, чист..) је младић који одраста у замку код немачког барона. Под утицајем је филозофа Панглоса, човека који тврди да живимо у најбољем од свих могућих светова.
Сплет свакаквих невероватних околности утиче на то да се Кандид потуца по свету, преживљава и буде сведок свих страхота тога времена (XXVIII век): ратова, масовних злочина, беде, ропства, терора инквизиције, неморала… ипак њега не напушта мисао да је свет најбољи од могућих и да постоје ствари за које вреди живети.
Једино место које одудара о суморне слике света је Елдорадо, мала краљевина настала на остацима цивилизације Инка, технички напредно друштво у коме влада обиље, нема криминала и патње, а људи се сваког дана богу захваљују, уместо да му се моле. Елдорадо је Волтерова верзија Утопије, која опстаје искључључиво јер је изолована од осталог света (право је питање, да ли је и данас таква заједница могућа једино у изолацији, односно зашто нажалост јесте?)
Његова се судбина укршта са судбином Панглоса, кога иако је прошао кроз још гора искуства, не напушта оптимизам, као и са судбином жене коју воли. На крају, неколико њих налази свој мир на малом пољопривредном добру у близини Цариграда где се препуштају свакодневним пословима и раду који (по речима једног суседа Турчина) “од нас одбија три велика зла: досаду, порок и беду.” Односно, како на крају романа закључује Панглос “када је човек постављен у Еденски врт, доведен је тамо ut operature um (да га обрађује)”.
Волтер је најзначајнији мислилац просветитељства. Основна визија просветитељства била је да свет може и мора бити бољи него што јесте и да човек може и мора бити бољи него што јесте. Иако се део света у коме живимо поноси традицијом просветитељства, чини се да се ови постулати данас све више одбацују.
