Војислав Тодоровић : Три боје кампање – црно, сиво, бело
У Србији се захуктава председничка кампања.
Спинује се на све стране, а друштвене мреже дају додатни погон тајфуну, или ако више волите, твистеру предизборне психозе.
Издвојиле су се три кампање. Премијера Вучића; бившег заштитника грађана Саше Јанковића и младеновачког new age политичара Љубише Прелетачевића Белог о коме се све више прича, иако у овом тренутку још увек није скупио ни потписе неопходне за кандидатуру…
…Трећа кампања која се намеће својом снажном визуелношћу је кампања, сад већ култног политичара, Љубише Прелетачевића Белог, момка из Младеновца који представља мешавину rock stara и Дучићевог цара лудака, Радована, са жезлом од старе гарнишне. Љубиша Бели је подигао прашину и пре него што је скупио потписе неопходне за кандидатуру (још се не зна ни да ли ће их скупити), а већ су на њега навалили критичари који сматрају да Бели својим непрестаним измотавањем са државом и системом омета главног опозиционог кандидата Јанковића. Овде примећујемо да међу носиоцима „грађанске опције“ има доста оних који су за демократију, али под условом да у игри буде само њихов кандидат. Писац ових редова сматра да је од изузетног значаја да се схвати да неконвенционални манир Љубише Белог није против демократије, већ управо за њу и да је неотуђиво право сваког грађанина да гласа и да се кандидује уколико испуни за то законом предвиђене услове (тзв. активно и пасивно бирачко право).
У домен феномена спада колумна Теофила Панчића који је нашао за сходно да се острви на овог младог човека и да му оспорава право да се кандидује, јер то није добро за свеукупну опозицију. Овде се очигледно ради о аутору који је stuck in the nineties и који не разуме дух данашњег времена, за разлику од Белог и његове екипе који га одлично разумеју и који су на један до сада невиђен начин успели да допру до потенцијалних бирача.
Кампања Љубише Белог пре свега је усмерена према млађим бирачима и онима који се младима осећају, Бели комуницира визуелно и говором „између редова“ и утолико је његова комуникација са потенцијалним бирачима суптилнија од свих претходних. Бели подиже атмосферу, охрабрује, а када изговара флоскуле које изговарају и сви остали, он то чини на поспрдан начин којим обесмишљава исте те флоскуле и тако повлачи линију између свега што је до сада било и онога што неминовно долази. А долази једна нова генерација, која је унапред отписана и потцењена, а која у себи носи полет, радост и једну специфичну врсту интелигенције зачињене презиром према вишку изговорених речи.
Љубиша Бели својим снажним визуелним идентитетом и симболима – белим оделом, белим коњем, жезлом, огртачем, смеђом брадом и флуоресцентно плавим очима, подсећа и на анђела и на лудака и на краља и на харлекина и на момка из комшилука који се зеза. Ако уз то додамо чињеницу да Бели своје гласове скупља по кафанама и слот клубовима, дакле потпуно неформалним местима која су му изашла у сусрет, на целу причу морамо да додамо и тај неодољиви револуционарни моменат човека без леђа и инфраструктуре, који се у овом тренутку намеће као једини истински “кандидат грађана”, али не некакве елите, већ “понижених и увређених”, обесправљених и резигнираних.
Додуше, вероватно само као кандидат једног ужег слоја, спремног да подржи нешто што је више перформанс него кампања; више поезија, него проза, више игра него политика. Бели је у том смислу прави антикандидат, негација кандидата као таквог, а они који му замерају кемп моменте, треба да се сете сличних момената код других кандидата, као на пример доге-аргентино, која је тиму који је радио спот Саше Јанковића вероватно дошла директно из подсвести, као умањена верзија белог коња Љубише Прелетачевића Белог.
Војислав Тодоровић
цео текст : http://www.slobodnarijec.me/tri-boje-kampanje-crno-sivo-belo/
First of all I would like to say awesome blog! I had a quick question in which I’d like to ask if you do not mind.
I was curious to find out how you center yourself and clear
your mind prior to writing. I have had a tough time clearing my mind in getting my thoughts out.
I do take pleasure in writing but it just seems like the
first 10 to 15 minutes are generally wasted simply just trying to figure out how to begin.
Any ideas or tips? Appreciate it!