СТУДЕНТСКИ ПОКРЕТ НОВИ САД : Дуално образовање је пут у сиромаштво
Новинари ”Борбе” су разговарали са Михајлом Николићем, Миланом Давидовићем и Јованом Реповићем из Студентског покрета Нови Сад о манама дуалног образовања и томе како режим планира да од младих људи направи необразовану радну снагу коју планира да продаје капиталистима
БОРБА: Шта је то Студентски покрет Нови Сад, ко сте ви, који су вам циљеви и шта радите?
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: Ми смо левичарска студентска организација ангажована у борбама за студентска питања. Наши циљеви и истовремено и основни захтеви су бесплатно образовање, спречавање комерцијализације високог образовања, укидање студентских парламената и увођење студентских зборова у оквиру факултета и укидање школовању по принципима болоњске декларације која се показала као неефикасна.
БОРБА: Како би функционисали студентски зборови који би заменили студентске парламенте?
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: Студентски парламенти су постали корумпирана тела која раде у корист управа факултета али и политичких партија, нарочито оних које су на власти. Чланови парламената раде у своју корист, а не у корист студената.
Студентски зборови су сасвим другачија идеја. У студентским зборовима могу да учествују сви студенти и на њима сви могу да расправљају и доносе одлуке.
Ми смо одржали два студентска збора прошле године. Након сваког протеста имали смо по један студентски збор на којима смо заједно одлучивали о актуелним питањима.
Студентски зборови би могли да се одржавају у амфитеатру факултета, и уз модерацију разоговора донесу одлуке у најбољем интересу свих студената факултета. То је облик директне демократије и могућност да сви који желе могу да учествују у раду и одлучивању.
Чест аргумент против студентских зборова је да неки факултети имају и по неколико хиљада студената, и да физички није могуће окупити све на једном месту. У одговор на тај аргумент ми кажемо да није реално да ће на збор да дође пет хиљада студената. То је много мањи број, али за разлику од парламента, збор је слободан и у њему могу да учествују сви студенти који то пожеле.
А уколико постоји велика заинтересованост студената за овај начин разматрања наших питања, збор је могуће организовати и путем интернета, форумски, или кроз употребу постојећих друштвених мрежа или прављење посебног софтвера за ту намену.
БОРБА: Којим аргументима се борите против принципа студирања по болоњској декларацији?
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: Сматрамо да је болоња један оквирни документ који свако тумачи онако како хоће. Дакле, не примењује се у пракси као универзални приницип. Систем по болоњи ради против интереса студената, подстиче нас да се такмичимо, не само једни против других, него и да увек будемо у трци са временом. Тиме нас терају да на уштрб знања и образовања развијамо предузетнички дух и буржоаски начин размишљања.
БОРБА: Да ли то утиче на квалитет знања која студенти стичу?
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: Свакако утиче на квалитет, зато што ставља у први план тржиште, а знање тек негде иза.
БОРБА: Који је најбољи пут да се помири широко образовање и све више заговарано уско стручно образовање?
ЈОВАН РЕПОВИЋ : Уско стручно образовање не искључује опште хуманистичко образовање. Ако је неопходно више времена да се усвоје оба обрасца у току школовања, онда би требало продужити школовање. Мада ми тврдимо да опште образовање и струка не искључују једно друго. Природа образовања не захтева да оно буде само уско стручно. Ствар је у томе да се уско стручни модел образовања намеће и прилагођава тржишту, а непотребно, или са предумишљајем, се искључује опште образовање као непотребно.
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: То је она прича, теби не треба филозофија, ти си аутомеханичар. Не, треби треба и филозофија. Зато што си пре свега човек.
БОРБА: Зашто се борите против увођења система дуалног образовања?
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: Дуално образовање служи да обезбеди приватницима најјефтинију, тачније бесплатну, радну снагу. Закон предвиђа да ће ученици да раде за пола минималца и да буде плаћен само продуктиван рад. Закон оставља послодавцу произвољно право да процени шта је продуктиван рад. То значи да могу и да не плате ученицима уколико процене да њихов рад није био довољно продуктиван.
Закон такође предвиђа да ће средњошколци да иду на праксу коју Влада као предлагач назива “учење кроз рад”, али да неће обавезно да раде у свом образовном профилу. Закон каже да то могу да буду и сродна занимања. То је кључна ствар. У случају да нису увели појам “сродна занимања” дете које учи за аутомеханичара би морало на праксу да оде у аутомеханичарску радњу или предузеће. А у овом случају, да би се задовољила форма, дете може да оде и код фриго-механичара и да тамо помаже приликом поправљања клима уређаја.
Због недостатка делатности у предузећима, држава ће да гура клинце било где, само да раде, не водећи при том рачуна да ли су заиста добили адекватну праксу или нису. Овај закон ће направити од деце физичке раднике, који ће да раде споредне послове.
А чак и ако би заиста учили у пракси, то није решење. Они раде, а нису заштићени законом о раду, и бивају израбљивани и експлоатисани. Решење је да школе добију средства и организују квалитетну праксу у оквиру школе. Решење је да држава више улаже у образовање а не да малолетнике шаље код приватника.
Још један аргумент против дуалног образовања је и то што ће да укину многе смерове у школама али и то што ће из стручних школа да избаце предмете попут филозофије, психологије, социологије, ликовног, музичког и слично. Укидају то под изговором да ти предмети не доприносе стручном остваривању. У електротехничкој школи, на пример, укида се филозофија а уводи се предмет “предузетништво”. Власт сматра да готово никоме није потребно опште образовање.
БОРБА: Да ли то доводи до веће класне поделе?
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: Да. То служи да сиромашне задржи у класи сиромашних, да будеш радник и да ти не дозволи да икада постанеш, на пример, филозоф. Ти не можеш да се образујеш. Намерно праве још већу класну поделу. Имућнији ће своју децу да уписују у гимназије, школе које дају квалитетније и шире образовање, док ће деца сиромашних и деца која оду у средње стручне школе да остану сиромашни или без једнаких шанси за више и високо образовање.
Такође, бројне сиромашне породице ће да пристају на дуално образовање, само да би и дете донело који динар у кућу, па макар и пола минималца. То је сурова стварност у Србији.
БОРБА: Да ли се послодавцу више исплати да ангажује децу из средњих школа него да запосли своје раднике?
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: Да. Тај систем ће да одузме послове радницима. Влада тиме не ствара нова радна места, него омогућује послодавцу да има радну снагу коју плаћа са пола минималца, коју не штити закон о раду и коју чак и не мора да плати. Зашто би онда он запошљавао више радника?
БОРБА: То је, дакле, горе и од “рентирања рада” и агенција за запошљавање чија делатност није уређена ни једним законом?
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: Тачно тако. Такође, послодавци за исти новац сада могу да добију три пута више радне снаге и три пута више радних сати. То је систем у којем се краде рад. То је рад без доприноса. Не потписује ученик уговор са послодавцем, већ школа, која, како каже закон, тај уговор потписује “у најбољем интересу ученика”. Закон опет не прецизира шта је то најбољи интерес ученика.
БОРБА: Закон ту отвара и простор за корупцију?
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: Наравно. Директор школе има могућност да потпише уговор који је у најбољем интересу школе, или који је у његовом најбољем интересу. Простор за малверзације је огроман.
БОРБА: Шта сте до сада предузели у борби против дуалног образовања?
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: На ту тему смо одржали смо посећену трибину у Новом Саду. Привукли смо широк слој грађана и разговарали о проблемима и манама које нови закон доноси. Писали смо на друштвеним мрежама, аргументујући наше ставове.
У средњим школама смо делили флајере којима смо обавештавали ученике и професоре о проблемима које доноси дуално образовање. Закон ће да укине многа професорска радна места. Ученици су били затечени и запрепаштени, а и многи професори. Овим законом нико није одушевљен, ни родитељи, ни професори ни ученици.
БОРБА: Да ли сте учествовали у јавној расправи о дуалном образовању?
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: Покушали смо да се укључимо у јавне расправе у Новом Саду и у Београду и да представимо своје аргументе. То је била фарса. Замишљена је да буде што је могуће краћа. Рекли су нам да смемо да критикујемо тачке закона, али не и цео закон. У преводу, не смемо да доводимо у питање дуално образовање, него само да укажемо на неправилности или нелогичности у тачкама закона.
БОРБА: Ко вам је говорио да не смете да критикујете дуално образовање на јавној расправи?
МИХАЈЛО НИКОЛИЋ: Представници министарства просвете, представници Привредне коморе Србије, група која је највише заинтересована за дуално образовање и наравно модератор, који је, између осталог, из министарства.
ЈОВАН РЕПОВИЋ: Привредној комори се дају ингеренције да одређује типове образовних профила, као и потребан број ученика по профилима. Привредна комора такође даје лиценце за лица која ће у пракси да обучавају ученике.
МИЛАН ДАВИДОВИЋ: Дакле неће бити педагог са државним испитом тај који преноси знање. Њих ће да замене људи који имају курс од недељу дана. Ти људи ће да буду одговорни за дечији рад код послодавца код којег се обавља “учење кроз рад”. То такође доноси могућност корупције неслућених размера.
БОРБА: Да ли нешто слично планирају и за високо образовање?
ЈОВАН РЕПОВИЋ: То су унели у нови закон о високом образовању. Направили су некакав национали савет у који су укључени представници предузетника, односно ПКС, који ће да одлучује о смеровима на факултетима.
БОРБА: Шта поручујете ученицима и студентима?
Настављамо да се боримо за све наше захтеве. Проблеми студената и ученика су највише економске природе. Око 3.000 студената годишње напусти Универзитет у Новом Саду. Али, има на факултетима и непотизма, врхунски студенти, без везе, не могу да рачунају да ће да постану асистенти. Такође, критикујемо малверзације са буџетом. На филозофском факултету, на пример, извештај каже да су потрошили 500.000 динара на храну за мачку, за годину дана.
Иван Ђиковић / http://borba.rs/kolumna/studentski-pokret-novi-sad-dualno-obrazovanje-je-put-u-siromastvo-876
