Социјалистички менталитет и капиталистички макро

Радница Јуре је отпуштена. Разлог је њено боловање. Жена се лечи од рака. Јури такви радници не требају.

У овом једном примеру, о којем Србија бруји, огледа се сва нехуманост капитализма. Кажем капитализма, а не Вучића, или Јуре. Капитализма. Поретка чија је покретна тачка профит. Не хуманизам, добробит људи, друштва, природе, напредак, здравље, живот сам… Не, него приватни профит. Новац у нечији џеп, ни мање ни више. То да њих – приватна лица који профитирају – није брига за ваше здравље, то је споредно, морално питање. Систем није дизајниран да их је брига. Систем је дизајниран да они убирају профит. И шта они раде? Убирају профит.

Ово је најчистији облик капитализма. Ето уместо што се жалимо да код нас влада некакав “каубојски” капитализам, а не онај “прави”, ми уствари можемо да се поносимо да имамо капитализам у најизворнијем облику. Бар они који се куну у капитализам, то јест. За нас остале, то је поражавајућа чињеница.

Не кажем да Вучић не сноси никакву кривицу, боже сачувај. Његова кривица је што се клања логици капитализма. Мислим, ко га тера? Ко га тера да довлачи стране инвеститоре (читај лопове). Ко га тера да гура Србију у ЕУ и тиме пада под притиске за приватизацијама и мерама штедње? Ко га тера да продаје српске раднике на пијаци као робове? Нико. Нико га не тера да се води логиком капитализма. Али кад си једном направио тај, за Србију злочиначки, издајнички чин, та логика преузима сваки твој даљи систем одлучивања. Ту се твоја слободна воља завршава.

Логика капитализма је ова: постоји предатор и постоји плен. Капитал је предатор, све остало је плен. Империјалистичке земље, углавном западне (али не и искључиво), са најстаријим и највећим капиталом, прождиру плен. Ми као земља смо њихов плен. Радници у империјалистичким земљама су такође плен, али на глобалном нивоу, ми, сиромашне земље са југа, смо целе њихов плен. Вучић му ту дође само као посредник, као макро. Он има слободу избора да постане или не постане макро, али једном кад је у игри, мора да прати правила игре.

Вучић ће несумњиво опет бити међу првима који ће огорченост народа на вести о несрећној радници још једном назвати преосталим “социјалистичким менталитетом”. Чек’ да видимо, који то оно беше менталитет? Онај што третира радника као људско биће, човека као човека, онај где хуманизам, достојанство, живот сам, нешто значе, а не само профит белосветских хохштаплера, јел’ тај? Е па хвала богу што нам је остао социјалистички менталитет! Ужасавање над неправдом и осећај да држава треба да буде заштитник својих грађана! Па то спада међу највећа цивилизацијска достигнућа. Треба да се поносимо тим менталитетом! Треба да се поносимо што смо живели у држави која се водила оваквим принципима! Нису многи, нажалост по њих, али ми јесмо. Није грешка у том менталитету, грешка је што наивно очекујемо да и капитализам подразумева исте вредности.

Ах, све чекам да неко запита, а шта је са западом, тамо се овакве ствари не дешавају.

Као прво, дешавају се. Не тако често, не тако прозирно, али се дешавају. И то све чешће. Уствари, кад би пустио капитализам да ради своје, за коју годину било би исто и на западу.

На западу, још увек, а до када не знамо јер је и он кренуо у супротном правцу, постоји неизворни, модификован капитализам. Зашто? Из неколико разлога, који, одмах да напоменемо, не одговарају нашим условима. Запад је богат. Обогатио се крађом, империјализмом. И даље се тако богати. Радници добијају мрвице испод стола, али и то је нешто. Радници због тога имају и већу моћ да се боре за своја права. Да направимо једно пластично поређење, ако баш морамо. Ми смо као проститутка коју пимпује макро. Без икаквих права, и без перспективе да изнуди икаква права. Радници у империјалистичким земљама су као жене богатих, моћних, окрутних мужева који користе проститутке. Оне се некад наљуте, они им обећају лепе ствари и неко време буду добри према њима. За казну, оду и претуку проститутку.

Није леп пример, знам. Али ето, не би ли се боље разумело зашто ми никада, али никада нећемо бити у истој позицији као радници на западу. Зашто ми никада, али никада нећемо имати услове за “хумани капитализам”. Ту генетички модификовану капиталистичку државу, тј. социјалну капиталистичку државу.

За нашу трагедију нема пуно сврхе кривити само макрое. Они су ситна риба, они су јадници, бедници, ситне душе, гњиде. Крива је Игра. Није крив ни сам предаторски капитал. И он се само води логиком. Крив је предаторски систем који ствара, омогућава развој и храни предаторски капитал.

Наша једина шанса је да у потпуности изађемо из игре. Да устанемо, збацимо макрое и окове, и коракнемо у слободу.

Огорчени народе Србије, придружите нам се у Народном Фронту у борби против овог разарајућег поретка. На ваше сузе нико се неће смиловати. Ни макро, који не полаже рачуне вама него клијентели, ни тамо неки окрутни клијенти, тек они не. Капитализам не пада на сузе и моралне захтеве. Капитализам не зна шта је морал.

Огорчени, понижени народе Србије, призовите зато назад сваки атом свог пређашњег социјалистичког менталитета. Увећајте га затим неколико милиона пута. Покажимо да ми јесмо људи, да имамо достојанство, да не дамо да раде са нама шта хоће. Да смо то већ имали среће да научимо у једном узвишеном систему, достојном човека. Нико нам неће помоћи сем нас самих.

НЕ ОЧАЈАВАЈ СРБИЈО НЕГО СЕ ОРГАНИЗУЈ!

КО СЕ БОРИ МОЖЕ ДА ИЗГУБИ, КО СЕ НЕ БОРИ, ВЕЋ ЈЕ ИЗГУБИО!

СВИ У БОРБУ ЗА ДОСТОЈАНСТВО НАРОДА СРБИЈЕ!