СЛОБОДАН ДУРАКОВИЋ – КОРАЛ : НАМЕШТЕНА ИГРА ИЛИ НАМЕШТАЊЕ ИГРЕ

Пре неколико дана, ходајући улицама града, пролазећи поред паркираних аутобуса који су дошли у Београд из целе Србије, видео сам колону протестаната вођених војним и полицијским синдикатом, док су се у тој гомили могле препознати и познате њушке организације “Угњавимо Београд”. Колико год да је тешка социјална ситуација у земљи последица економског разарања државе, не можемо се отети утиску и питању шта се то дешава па да делови државног апарата протестују, прете штрајком и радикализацијом истих. Војно-полицијски протести са подршком “Задавимо Београд” и учешћем њених водећих чланова у протесту радника државног апарата, мени као раднику намеће питање какво би се побољшање могло осетити кроз остваривању њихових циљева?
Бунт службеника државног апарата долази три године после усвајања постојећег Закона о раду (на снази од 29.07.2014.) који је значајно умањио већ нарушена права радника, који раде махом у приватном сектору. Док су запослени у државним службама, органима и јавном сектору обухваћени посебним Правилником о раду према којима постојећи закон о раду не важи, већ се примењује Правилник о раду и запошљавању. Тако долазимо и до одговора на питање које постављам војно-полицијском синдикатима и протестујућима, као и “Оплавимо Београд”: “ГДЕ СТЕ БИЛИ КАДА СЕ ТАЈ ЗАКОН О РАДУ УСВАЈАО?”. Одговор је: нисте имали потребу да се буните јер се тада закон који је усвајан није односио на вас. Друго је питање ко је све подигао руку у Скупштини за дотични закон? Да не наглашавам треће питање – ко је све учествовао у писању тог закона, договарајући се и сарађујући са Унијом послодаваца при дефинисању оквира и стварних портреба закона. Не могу се отети утиску да је бунт и протести војника, полицајаца и гњаватора града само део намештене игре власти и државног апарата у циљу стварања привида бунта против актуелне власти да би се имао утисак да се нешто дешава. Тај привид ствара утисак, у делу јавности, да се мора гласати против власти по сваку цену, не размишљајући за кога и за шта се гласа.
Истовремено, док су војници и полицајци протестовали а званичници владе давали изјаве у канцеларијама, у просторијама једне од избегличких организација окупљали су се представници више политичких организација. Оранизатор је био део Комунистичке Партије(КП) који оспорава Јошку Броза . У соби за састанке, сем представника апартрида поменуте КП, позиву су се одазвали представници организација Компас, Народни Фронт (НФ), Нова Нада, Комунисти Србије (КС) и КОРАЛ. Позвани представници Југословенског Центра Тито (ЈЦТ) нису се одазвали позиву. Окупили су се представници 6 (шест) друштвенополитичких организација, са циљем и идејом да се удружи рад на левом политоичком спектру у држави. Састанак је имао за циљ стварање почетне основе за даљи рад на стварању основне политичке платформе, оквирне за деловање окупљених организација као и свих организација које би пришле том обједињењу, Ради се о укрупњавању атомизованих организација у сложенији и већи организам, о начелном уједињење комуниста.
Једна по једна организација је изнела своје ставове и виђење тренутне ситуације у друштву и држави као и о тренутном стању на левици. Не истичући ни једно излагање посебно, општи заклучак је да левицом владају сујета, убачени елементи, застарелост у политичком деловању, да би пре сваког заједничког програма требало утврдити одређена правила понашања (кодекс), а да сам програм мора бити обавезујући за сваку организацију и да нас очекује мукотрпан дугогодишњи рад у постизању стварне политичке снаге и моћи. У даљем току састанка могли су се уочити проблеми које је КОРАЛ већ уочио током свог рада.
Како је састнак био одлаган више пута, без јасних разлога, довело је многе људе у недоумицу у вези природе и сврхе састанка, КОРАЛ је предузео мере у циљу утврђивања чињеница око планираног састанка.
Сазнања до којих је КОРАЛ дошао вуку корене још из раних ’90-их, када је путујући циркус обилазио СФРЈ пред почетак рата и распада тадашње државе. Маркитани проблем се може описати као уплив интересних веза на локално-етничким основама, у овом случају ради се о крајишко-далматинском лобију у Србији. Многи, који раде и живе у Србији, знају да се збивања у пословним и друштвено-политичким сферама одигравају под снажним утицајем разних лобија и организација које стварају и штите своје или везане интересе. У Србији егзистира и њоме господари 5 (пет) лобија. То су:
– крајишки (далматински) лоби;
– БиХ (често називан босански) лоби;
– црногорски лоби;
– косовски лоби.
Сви они, појединачно и заједно, наспрам грађана Србије.
У тим оквирима су се остваривали пословно-материјални интереси, стварале или уништавале каријере, стицало породично благостање, па чак и криминални дилови. Уз лобије постоје разно-разне организације и кланови који раде по сличном принципу и настоје да наметну своје интересе.
Током оперативног рада КОРАЛ-а, једно име се посебно истицало, а оно повезује многе активности у једну целину – Славко Родић. 
Како се председнички избори ближе, настаје трка с временом, борба за почетне позиције и заузимање стартне линије за „учешће“ у изборној трци. КОРАЛ још није изашао са својим предлогом за кандидата за председничке изборе. Када и у ком моменту ће КОРАЛ изаћи са својим кандидатом или кандидаткињом пред своје партнере и сараднике, зависиће искључиво од процене да ли се тим избором може променити политичка ситуација у држави. Свакако да нећемо дозволити да нам било који лоби, интересна група, организација или клан намеће своје, резервне кандидате причом о тзв. пробијања медијске блокаде. Такву одлуку КОРАЛ ће донети тек када се створе стварне политичке снаге које би ту одлуку могле изнети на својим плећима, без сметњи са стране. Знамо да неможемо, у тренутној финансиској кризи државе, дотираним средствима од стране државе, да постигнемо нило какав резулатат у “пробоју медијске блокаде”. КОРАЛ, свестан своје стварне снаге и утицаја, наглашава да “пробијање медијске блокаде” није најзначајнији ни примарни циљ у нашој политичкој борби. Пробој онога што се назива медијска блокада ће се деситие у коначној фази наше политичке борбе.
До тог тренутка мора да се деси још пар ствари и још неколико борби да се добије док брзе промене прилика не доведу нашу политику у фокус јавности. Стога, КОРАЛ заузима став да се, пре свега, мора договорити заједничка политичка платформа за будући рад и правила понашања, кодекс или како год га називали. Односи између припадника различитих организација не смеју трпети због суревњивости, замерања и личних сукоба који би парализовао организацију. Наша тежња је стварање јаке,кадровске, дисциплиноване, командно устројене и монолитне партије која ће променити политичке односе у Србији и померити тренутно тежиште политике на она питања која се тичу најширих друштвених слојева.
У ИМЕ НАРОДА!
ДО ПОБЕДЕ!

Слободан Дураковић – Корал