СЛАВОНСКИ БЕЋАР : ЧИН ДОБРОТЕ ПРЕЗЕНТИРАН КАО ИЗАЗОВ (видео)

Један чист и нормалан догађај који се догодио на Сицилији побудио је велику пажњу како хрватских тако и српских медија. Наиме, на Сицилији је одржана смотра фолклорних ансамбла из Еуропе. Тамо се догодио спонтани сусрет фолклорних скупина из Србије и Хрватске који су заједно запјевали и заиграли на што су се сами Талијани зачудили откуд Хрвати и Срби заједно пјевају?!

Док је фолклорни; ансамбл “Абрашевић” из Панчева стајао са стране и пјевао покрај њих је пролазила поворка у којој је био КУД “Сељачка слога” из Прелога који је спонтано изашао из поворке и придружио се ансамблу из Србије у пјесми и свирци. То је изазвало толику пажњу да се може мјерити са чудима.

Зашто?

Зашто нешто што би требало бити нормално постане сензација? На ово једино што се треба рећи “браво младости неискварена” и наклонити се. Али било је идиотских коментара на обје стране.

На пример – зашто нису запјевали од Thompsona пјесму ? Или оних из Србије који су се згрозили што Срби заборављају Јасеновац. Па мајку му, ова дјеца нису оптерећена и затрована политиком, ова дјеца су примјер доброг и здравог одгоја и сигурно не мисле зло једни другима.

У мени самом који сам погледао све снимке са Сицилије је изазвало такву реакцију да је срце у мени тукло као “сингерица”, а сузе радоснице из очију су кренуле спонтано како се догодио и овај сусрет. Хрватска и српска застава једна крај друге, они који их држе весело њима машу док младост загрљена пјева.

НЕПРОЦЈЕЊИВО !!!

Зато, пустите дјецу нек сама одлучују, не пуните им главу мржњом. Нитко се не рађа да мрзи; таквим га се направи. Док су заставе и једна и друга на политичким митинзима и манифестацијама паљене гдје је интелектуални досег изљев шовинизма овдје су се оне слободно виориле у свој љепоти боја.

Да се мене пита поново би спојио ову предивну младост на некој смотри у Хрватској или Србији јер не желим да се на овом стане.

Коначно, свако нормалан зна да је рат био фатална грешка, да су због те грешке погибљени многи невини, али та грешка је управо почињена због “дистанце” и одмака свијести која је преношена с кољена на кољено. Идемо показати да можемо боље, а можемо.

То су доказала ова предивна дјеца чији су се родитељи у рату можда гледали преко нишана. Чији су родитељи презирали грб и заставу “непријатеља”… А ево догоди се дан кад заставе једна крај друге на страном тлу славе спонтану љепоту живота.

Дао Бог да се не понови него настави понављати и у нашим земљама.

Младости, главу горе и само напријед !