Славонски Бећар : Лудило се гледа кроз 3Д наочале
Ногометне арене су постале мјеста гдје се иживљавају силеџије. Видљиво из задње утакмице Партизан – Црвена Звезда. Но да лудило нема граница нити националности доказује чињеница да су плаћеници из земаља региона могли да изазову катастрофу : срећом није им успјело. Настрадали су углавном они, али што да је неко дијете настрадало у тој ерупцији насиља током једне ногометне утакмице?! Како би “оправдали” очити пропуст у организацији ? Што треба коначно учинити да се овакве немиле сцене зауставе?
Можда почети примјењивати закон који је поставила Margaret Tacher у Енглеској? Зачуђујуће је да луђаци немају границе, а паметне се ограничава националним торовима. Одакле Хрватима, Бугарима, Македонцима уопће петља доћи у главни град Србије направити каос ? Итекако имам осјећај да су у ово умијешане структуре власти. Нетко им је дао гаранцију да ће се лако вратити назад. Тко се то коцка људским животима ? Треба ли се почети избјегавати ризичне спортске сусрете?
Грдо звучи “СПОРТСКИ сусрет високог РИЗИКА”, али и то је посљедица културе махнитости увезене са запада. Је ли полиција могла боље реагирати? Поновно питам: ” што да је у том 15 минутном дивљању страдало које дијете? Тко би то и како покушао оправдати?
Намјерно нећу да спомињем ове клошаре и дебиле ( добро су прошли колико су више заслужили ), али како и што учинити да се овако нешто не понови ? У ногометне арене се увукао крим-миље, обрћу се велики новци. Но, морам поставити и питање колико од тога за овакав” сусрет” добије полиција и заштитарска служба?
Славондки Бећар, Народни фронт
