Ратко Крсмановић : Реаговање поводом најновијег напада на Сирију
Глобалистички интервенционизам већ седам година демонстрира своју бруталност и насиље у Сирији, иза чега остају стравична разарања, жртве, миграције, унутрашњи сукоби, пљачке и неописиве патње људи.
Заједнички напад САД-а, Француске и Велике Британије на Сиријску Арапску Републику, доживљавамо као реплику сопственог страдања, с једном једином разликом: Свет се више не заснива на глобалистичком монизму. Русија данас није на коленима. То нам даје извесну наду да ће расплет бити мање трагичан и да ће ова земља смогнути снаге да са својим председником покрене процесе успостављања контроле над сопственом територијом.
У свеопштем глобалном хаосу, вођеном под Мамоновом диригентском палицом, од Србије се очекује „став“. Траже га управо експерти за манипулацију јавним мњењем који уз помоћ лажи, обмана и медијских трикова прикривају праву природу “мировних акција” НАТО праведника. Србија је – након разбијања Југославије – прошла кроз чистилиште томахавк дипломатије, па нам искуство са делиоцима правде у туђем дворишту даје за право да према “информацијама” пласираним од стране агресора будемо крајње скептични.
Србија није дужна да агресору полаже рачуне о свом „ставу“ према свакој ујдурми осмишљеној у Трамповом штабу, нити је изнуђивање осуде “диктатора” у функцији смањења тензија. Очигледно је да агресор нема намеру да препусти судбину Сирије сиријском народу, окупљеном око председникаБашара ел Асада, па се поставља питање у чијем интересу је егзодус младих, за одбрану способних људи из Сирије. Питамо се, да ли би судбина земље била другачија да су сви одрасли “избегли” Сиријци уместо стампеда ка ЕУ пришли сиријској армији, сврставши се под барјак сиријских родољуба. Који су то пропагандни марифетлуци натерали народ да масовно напусти огњишта и одустане од одбране сопствене земље?
Стратегија чишћења простора од староседелаца једна је од опробаних војних доктрина, која доноси плодове агресору и неодољиво подсећа на косовску трагедију, егзодус народа из Крајине, расељавање југословенских народа из Босне како би је населили реметилачким скупинама странаца.
Основно питање везано за будућност Сирије односи се на повратак народа на сопствена огњишта, уз међународну подршку опстанку тих насеља, што сваки наш СТАВ према НАТО перформансима са бојним отровима и сузма чини депласираним. Овдашња и светска јавност све мање верује паролама „цивилизованог Запада“ да је демократија остварљива уз звуке америчких и британских бомбардера и њихових полтрона.
Слобода народу и дуг живот сиријском председнику “диктатору”.
У Београду дана 19.04.18.
Ратко Крсмановић, ПРЕДСЕДНИК УО МРЕЖЕ ЗА ОДБРАНУ ЧОВЕЧАНСТВА
