Ратко Крсмановић : Балкански бенелукс
- Лажна застава Вашингтона уз благослов Берлина
- Један од најкориснијих чинилаца будућег интеграционог процеса је неприкосновени владар и господар Црне Горе Мило Ђукановић, баш као што је био користан у процесу натоизације Црне Горе
- Седиште овог савеза је замишљено да буде у Тирани
Употребна вредност балканских господара за остваривање стратешких циљева и интереса глобалне империје, представља најкрупнију потпору опстанка у седлу власти протеклих 25 година.
Измишљотина, да су двојица аутора, Албанац који живи и ради у Бриселу – Екрем Краснићи и Аустријанац Гинтер Фелингер, осмислили пројекат да Албанија, Косово, Македонија и Црна Гора створе нову, трајну структуру сарадње са циљем да побољшају политичке и економске односе по узору на Бенелукс и убрзају процес интегрирања у ЕУ, заправо је лажна застава Вашингтона уз благослов Берлина.
Један од најкориснијих чинилаца будућег интеграционог процеса је неприкосновени владар и господар Црне Горе Мило Ђукановић, баш као што је био користан у процесу натоизације Црне Горе, разбијању државне заједнице С и ЦГ, СРЈ, расрбљавању Црне Горе и Црногораца, продубљивању јаза између Србије и Црне Горе… Из црногорске културе и историје лако је ишчезнуо некада укорењени косовски мит и култ Обилића. Званична Црна Гора је међу првима признала тзв. државу Косово, стварану по диктату САД и НАТО алијансе. Ти феномени су видљиви са сваке стране, а постају разумљиви тек када се демистификује неколонијални статус балканских протектората.
Након успостављања ове НАТО творевине и нарко-државе Косово под будним оком америчких обавештајних служби, националистичке аспирације Албанаца су нарасле до све отворенијих захтева о стварању „природне Албаније“ уз најразноврсније облике промовисања идеје „Велике Албаније“ и отворене територијалне претензије како према Србији, Македонији и Грчкој, тако и према Црној Гори.
Укључивању Црне Горе у НАТО алијансу је претходио дипломатски примитиван обрачун и девалвирање руског утицаја у овој, до јуче братској земљи. Ни руски капитал, ни значајно учешће руских грађана у инвестицијама и власништву над некретнинама у Црној Гори, није спречило Мила Ђукановића да резолутно спроведе налоге својих господара са свемоћног Запада. За Вашингтон је недопустиво руско присуство и утицај на Балкану.
Седиште овог савеза је замишљено да буде у Тирани. Па ипак, није извесно – у којој мери ће ова вашингтонска формула у виду лабавог савеза са доминацијом Тиране, задовољити полтичке аспирације албанских националиста.
