Последње лаку ноћ оваквој Србији
Од сутра, више ништа неће бити исто. Србија добија једно сасвим ново лице. Какво? Видећемо на крају дана. Можда неко млађе, веселије, насмејано, а можда тужно, уплакано са болном гримасом човека који је принуђен да напусти своје огњиште, свој дом, своју породицу. Постоји могућност и за треће лице, бесно, ратоборно, умазано крвљу, с погледом који бљује ватру и леди крв у жилама.
Неко од оваквих лица, Србији ће подарити млади људи. Неки од оних чије писање на друштвеним мрежама претходних дана је на мене оставило снажан утисак, па сам морао да ”сликам” то писање и да га сачувам. Сада ћу га поделити са вама.
Прво ме је растужило и натерало да саосећам са овим младићем. Ово је типичан представник ”изгубљене генерације” који би због стања у данашњој Србији најрадије да ”искочи из своје коже”.
Испод статуса следи гомила коментара, наравно, углавном шаљиве природе да се не каже ”консензус” него ”целзијус”, али и да младић који најављује одлазак из Србије може слободно да почне са паковањем кофера. На гомилу суза у његовом статусу и вапај којим у ствари тражи помоћ, у земљи Апсурдистану нико не обраћа пажњу. Ето, њему за последњу лаку ноћ у оваквој Србији ћу да пожелим: ”Да нам останеш овде синко”!
Други нема намеру да иде нигде од своје две мајке, оне која га је родила и мајке Србије. Он поручује овако:
И теби желим срећан останак синко! Јер, шта ће остати од Србије ако ви млади одете, а останемо ми старији и они који не знају да ли се када мисле на цензус исправно каже консензус или целзијус?
Ето, па се сетите ова два младића када будете размишљали да ли да изађете на гласање или не и да од вас зависи каква ће бити њихова лица у ноћи после избора. А од изгледа лица ових младих људи зависи како ће изгледати то ново лице Србије.
Још једном вам желим лаку, ову предизборну ноћ. А каква ће бити следећа, покушајте да замислите сами и то у неколико различитих могућности и варијанти. Ја сам своје размишљање о могућим варијантама за следећу ноћ већ објавио: