Пол Крејг Робертс : Где је стид?

Руска неодлучност и снисходљиво понашање остатка света према Америци и њеним ратним злочинима учиниће да ће бити још више оркестрираних провокација и незаконитих напада, који ће, на послетку, довести до сукоба фаталног по читаво човечанство.

Сада када су Трампов, Макронов и режим Терезе Меј доказали, ван сваке сумње, да су ратнозлочиначки режими што правила и закона не познају, шта следи?

Да ли ће руски председник и министар спољних послова наставити да говоре о „нашим западним партнерима“ и траже заједничко решење са доказаним ратним злочинцима? Шта би им била заједничка основа за сарадњу?

Како је могуће да друге владе ћутке прихватају намерну лаж Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Француске о руском хемијском нападу на Скрипаље и сиријском нападу хемијским средствима на Думу, чиме се ризиковало избијање трећег светског рата, а онда још и да поздраве напад на Сирију на основу исте провидне лажи неподржане ма и најмањим доказом? Како је уопште могуће имати дипломатске односе са ратним злочинцима?

Па, и није. Такви се шаљу на суд. Зашто се Трампу, Мејовој и Макрону не суди?

Зато што је свет условљен, попут Павловљевих паса, да очекује и прихвати западне ратне злочине као обичне животне чињенице. Западни злочини су покривени преседанима успостављаним деценијама неуспеха да се Запад позове на одговорност. Запад се самопрогласио власним да чини ратне злочине колико му воља.

Сав запенушан од труда да Сирија буде уништена, Нетањаху сада тера Трампов режим да се усредсреди на обнављање сукоба Вашингтона и Ирана. Хоће ли вазали Вашингтона наставити с давањем покрића за злочине Вашингтона, или је бар неком Европљанину синуло да ризиковање због Вашингтона превазилази „бенефите“ из тог извора?

Шта ће чинити Русија ако Вашингтон опет насрне на Иран?

Руско руководство, и после свих оних ваздушних напада САД, НАТО-а и Израела на свог савезника Сирију, још нема петљу да Асаду прода свој систем противваздухопловне одбране С-300. Сирија је, када је прошли пут била нападнута, уз помоћ застарелих совјетских система, успела да пообара 70% „made in America“ ракета. Савремени систем С-300 би јој омогућио да се још делотворније брани од ваздушних напада, и тако умањи опасност од избијања новог светског рата због непрестане агресије САД и Израела на њену територију и суверенитет.

Руска неодлучност и снисходљиво понашање остатка света према Америци и њеним ратним злочинима учиниће да ће бити још више оркестрираних провокација и незаконитих напада, који ће, на послетку, довести до сукоба фаталног по читаво човечанство.

Како је могуће да Британци буду ухваћени у лажи с тровањем Скрипаља, да Вашингтону, Британцима и Французима буде раскринкана лаж о Асадовом злочину у Думи, а да све то прође без последица по режиме који су те лажи оркестрирале, да би их искористили као оправдање за нове ратне злочине?

Како је могуће да амерички народ не хаје за седамнаест година ратова правданих очигледним лажима? Како је могуће да све те евангелистичке цркве и паству им не дотиче страдање милиона невиних у седам земаља – погинулих, осакаћених, прогнаних и деце побијене или остале без родитеља и заштите – а зарад ћара америчког војно-безбедносног комплекса, због неоконзервативаца и њихове идеологије која налаже служење Израелу?

Може ли бити да се Европа, Канада, Аустралија – њихови грађани и вођство, уопште не стиде свог саучествовања у непрестаним ратним злочинима?

Зашто Индија не диже глас? Или Кина? Или Јужна Америка?

Зашто читав свет ћутке прати све те масовне ратне злочине без краја и конца?

Зашто руско државно руководство мисли да може да има партнерске односе са ратнозлочиначким режимом? Да ли и зашто Русији треба тако срамно и понижавајуће удруживање?

Где је руски пандан НАТО-у?

Има ли држава Русија иоле одлучности да заустави Запад и његове ратне злочине?

Јел’ то свет задовољан што га Вашингтон утерава у светски рат?

Пол Крејг Робертс, преузето – оригинал текста