ПИСМО ЗОРАНА ПАВЛОВИЋА УПУЋЕНОМ CWI

Председник ”Самосталног синдиката поштанских радника” Зоран Павловић, упутио је писмо Мири Главарданов и  Комитету радничке интернационале (Committee for a Workers’ International) из којег се види сва сложеност ситуације у којој су се нашли радници ”Поште Србије”, као и бахатост и бескрупулозност напредњашко-СПС олигархије. Писмо преносимо у целости, са позивом да се сви којима је стало до достојанства и правде, државе Србије у којој се поштује Закон и људска права, а против напредњачко-СПС предузећа које је приватизовало целу државу и све институције – придруже радницима ”Поште” и подрже демонстрације :

” Информација о стању људских-радничких права у ЈП „Пошта Србије“

Поштована,

На самом почетку дужност нам је да се извинимо Вама и CWI што раније нисмо стигли да вам се захвалимо за све што чините за нас обесправљене раднике Поште и грађане Републике Србије. Молимо Вас да ово писмо преведете и проследите свим пријатељима света рада који су нас подржали.

Предстојеће празнике, 37 запослених у ЈП „Пошта Србије“, са својим породицама, дочекује са Упозорењем пред отказ уговора о раду, Решењима о суспензији и без прихода. За оваквим правним насиљем посегла је в.д. директорка Мира Петровић само зато што су се запослени свакодневно спонтано окупљали, од 30.октобра до 13. новембра на јавној површини, у своје слободно време и на тај начин исказивали незадовољство материјалним положајем, радно-правним статусом и стањем у Пошти. Током мирног протеста своје незадовољство исказало је између 1500 и 2000 запослених. Пре самих протеста као и за време протеста, обраћали смо се надлежнима са захтевима и молбом да кроз дијалог нађемо решење за наше захтеве и нагомилане проблеме у Пошти Србије. Нико изузев министра Љајића није нас примио ни саслушао али нажалост решавање наших захтева није у његовом ресору.

Све време спонтаних окупљања и исказивања незадовољства радника Поште, испред Главних поштанских центара у Београду и Новом Саду, полиција је била присутна и никад од запослених није тражила да се склоне са јавне површине. Тек 13. новембра на захтев полиције запослени су напустили јавну површину испред Главног поштанског центра у Земуну. Важно је напоменути да није било никаквих инцидената и нарушавања јавног реда и мира.

Након тога уследила је одмазда према делу учесника у виду Упозорења и суспензија. Најдрастичнија мера Упозорења пред отказ уговора о раду примењена је према руководству нашег синдиката: Павловић Зорану председнику, Тешић Радовану потпредседнику и Боговац Дејану председнику синдикалне организације „ГПЦ Београд“. Упозорење пред отказ уговора о раду уручено је и Антић Тину председнику Синдиката „Солидарност“ Поште Србије. Међу запосленима који су добили решење о суспензији има чланова свих синдиката који делују у Пошти Србије као и запослених који нису синдикално ангажовани.

Савез самосталних синдиката Србије је одмах реаговао дописима према Инспекторату рада, председници Владе и в.д. директору Предузећа Мири Петровић. Заједно са колегама из Синдиката Солидарност најавили смо штрајк, организовали протестне шетње и захваљујући хуманости колега прикупили помоћ за суспендоване. Интернационализовали смо проблем преко Међународног комитета за радничку интернационалу (ЦWИ), добили подршку за наша права на синдикалну борбу и осуду насиља над запосленима.

Инспекција рада извршила је надзор дана 28.11.2017. године при чему није узела исказ ни од једног суспендованог него је саслушала само једну страну-представнике пословодства.

Штрајк у складу са законом је најављен за 21. новембар али је нажалост од стране пословодства Предузећа угушен и пре него што је почео, с обзиром да је истог дана и званично за чланове штрајкачког одбора забрањен улаз у објекте Предузећа (прилог). Та забрана стоји и данас без обзира што се ради о синдикалним активистима највишег нивоа чиме нам је онемогућено једно од основних права-право на синдикално организовање и деловање.

Колика је искључивост и осионост госпође Петровић говори и чињеница да на наше писане захтеве за достављање информација од значаја за запослене и синдикат апсолутно не одговара иако јој то закон налаже. То није чинила ни пре протеста а не уважава ни налоге Повереника за информације од јавног значаја да нам достави тражене информације.

Избацили су нас на улицу и сада нам је улица једино средство борбе. Ми не одустајемо од наших захтева:

1.Повлачење Одлуке о суспензији наших колега без икаквих материјалних и дисциплинских последица по њих.

2.Хитно разрешење госпође Петровић са челне функције Предузећа којој је мандат одавно истекао.

3.Повећање зараде за износ реалног пада у последње три године.

4.Одговорност представника пословодства због суспензија, притисака, претњи запосленима и синдикалним активистима.

5.Разрешење председника и чланова Надзорног одбора због неиспуњења обавеза из своје надлежности.

6.Лица која раде на систематизованим радним местима са решењима о привремено-повременим пословима превести у радни статус запослених на одређено време.

7.Превођење запослених на одређено време у статус запослених на неодређено време најкасније након две године како то и Закон о раду налаже.

8.Обезбедити оптималан број извршилаца на технолошким радним местима.

9.Успостављање социјалног дијалога, поштовање закона и начела једнакости.

10.Раскид уговора са пензионерима који раде на челним местима у Предузећу.

Молимо Вас да у складу са вашим могућностима помогнете да нам се врате ускраћена људска права – право на рад, право на синдикално деловање и организовање.

Председник Зоран Павловић ”