Пао систем!
Негде у провинцији. Уобичајена сцена у реду за нову личну карту.
- Ау, колика гужва! Нећемо стићи на ред до сутра.
- Нећете ни до прекосутра. Ја сам имала заказано за 08:45 а сада је 12:15.
- Па јел’ се креће овај ред уопште?
- Не, пао им је систем.
- Ма лажу! – чује се сада и трећи. – Само нас зајебавају! Ја долазим већ трећи дан и сваки дан им као пада систем.
- Шта им је то систем? – питају најстарији, пристигли још пре свитања из удаљених села.
- Компјутери. – стручно објашњавају они који ће бити први на реду када се опет ”дигне” систем.
- Њима пао систем? Пашће и наш једном ваљда…
Појма немају ови јадни људи какав је то ”систем” у којем, пардон, на којем раде службеници који треба да им обраде захтев или издају урађену личну карту или било који други документ који издаје Министарство унутрашњих послова. Не знају такође, нити их то занима, да су службеници који раде за ”палим системом” вероватно јаднији од већине у том реду, бар по платама и средствима за рад на којима раде.
”Систем” је застарео, а тек опрема! Рачунари које користе се већ одавно бацају на отпад као безвредна технологија. Ако имате један такав рачунар у кући, покушајте да га продате са све застарелим монитором. Највише што можете да добијете, ако уопште неки сервисер хоће да га откупи је око 1.000 динара, плафон 10 евра. И зато, не чудите се и верујте им када вам кажу – пао систем!
Логична је ствар да људи који сатима стоје у неком реду, у одређеном тренутку пожеле и да изађу на кратко ”споради себе”. Ко се усуди на тако нешто у провинцијској Полицијској станици, видеће овакве слике. (Због тренутног изазивања нагона ка повраћању, слике нужника не објављујемо, али ако некога баш занима и нема осетљив стомак може их погледати у оригиналном чланку – ОВДЕ)
Чистачицу немају, средстава за хигијену нема, новца нема да се ангажују жене из приватних агенција за чишћење, али зато мишева има – пуна зграда! Очекују се и заразне болести ускоро, само да прођу ови мразеви.
Онда вам преседне то ваше ”споради себе”, преседне вам узалудно стајање у реду и изгубљен дан, бесно излетите из ове ”уклете” зграде и погледате паркинг испред Полицијске станице. Препун службених возила, само што се једна на друга нису још паркирала. Дакле, сви се завукли у канцеларије – нико ништа не ради!
Па ни ту нисте у праву. Пола од тих возила није у возном стању и зато ту непомично данима стоји. Ваљда и та возила чекају да се ”дигне систем”. Друга половина је у возном стању али ипак технички неисправна и да су у приватним рукама, наплаћали би се казни на сваком кораку само када бисте се усудили да возите такве аутомобиле. Трећа ствар је – бензин! Сва та возила су лимитирана од свог министарства количином бензина коју могу месечно потрошити. Сва возила провинцијске ПС заједно, имају могућност да у току месеца потроше бензина мање него један виђенији локални криминалац, на пример.
И онда очекујете од тих људи који треба да користе та возила, да ухапсе тог криминалца? С чиме, бре? Којим алатом, којом вољом и мотивацијом?
Зато, немојте се превише љутити на њих и осуђивати их унапред пре него што размислите – да нисте можда и ви, као део овог друштва у целини, криви што је – пао систем!
Зоран Арсић, Народни фронт
Преузето са блога: Нормалан живот