ПАМЕТОВАЊЕ ЛИБЕРАЛАЦА
Корпоративни блокови, данашње империје, стварају привид конкуренције, сукоба и када праве, у психолошком смислу, биполарни свет демократија-аутократија, добрих и лоших, праве га како би доњој зони политичке активности бацили коску око које ће политикант-интелектуалац да се гложи и занима. Испод хаубе је корпоративни детант, вечити односи центра и периферије, који, попут електричне енергије, стварају профит на “разлици у потенцијалима” и пружају готово неограничену моћ огромној мањини.
А либералЦи на таквим основама, на том ђубришту покушавају да засеју семе некаквог интелектуално-либералног поретка и некакве измишљене “старе правице”. Промена на нови тип цивилизације још није могућа, док год се између филозофских шанаца ископаних у протеклих пола миленијума, синтетички не успостави нешто што може да доживи и своју критику и своју антитезу ( што би реко `егел ). Пуна каца историчара филозофије, а нула филозофа, говори да старим ратним секирама и даље није поломљена оштрица.
У таквом свету може само да се агитује (како би се убрзала ентропија која је carrier сваког па и дијалктичког процеса) или паметује. Паметњаковићи у мраку ухвате да интелекуалним бравурама фарбају краве у светле боје, покушавајући да начине од мрака чкиљави рај, у њиховим главама једини, место да укрешу светло. Тако је то кад аутокаутеризују емпатију па у тикву себи уграде иронију и сарказам. Најгори су образовани глупани, недовољни себи, некмоли другима. Такви су хумус фашизма.
Иван Ђиковић, Компас
