Oпрезно са двосмисленим изразима
И вјерујте ми. Никад нећете препознати таквог човјека на цести. Један је од нас. Нема зубе очњаке преко браде, нити канџе на прстима, ни дивљи поглед, нити му се крв циједи из усана док грлено режи.
Изгледа потпуно исто као сватко од нас и није другачији ни по чему, осим по учињеном, а за које и не схваћа да је лоше.
Неки заступници грађанске опције истичу да нема ничег погрешног и десничарског у слогану ”Србија Србима”, будући да оно обухваћа све равноправне становнике Србије, док ће сутра то бити и нови српски становници – избјеглице без обзира на земљу поријекла и религију. То бих могао подржати. Једнако као Хрватска Хрватима итд.
Но, овдје се ипак ради о нечем другом, зар не?
Мисао како људи нашег краја, нама блиског менталитета, које познајемо и знамо – нису лоши, нису у стању починити зло… погрешна је. Темељи се на погрешној премиси како човјек да би починио зло мора бити душевно зао, криво насађени гад којем се и по губици види да је злочинац. Ништа није погрешније од тога.
За вријеме рата, гледао сам истовремено бањалучку и загребачку ТВ, па сам успоређивао. Био је приказан мучан призор човјека убијеног на пољу надомак села. Затучен је био тако да су му комадићи лобање с косом остали у плавој радничкој капи и просут му је мозак. Радило се о српском селу на Банији гдје је упала група диверзаната ЗНГ и побила неколицину цивила. Развила се и борба, побјегли су, али је једном испао шљем. Потпис на шљему је говорио да припада неком Жељку с Трешњевке из Загреба.
У гостима сам том приликом имао пријатељицу моје матере, иначе рођена Загрепчанка с Трешњевке, која је тада рекла : ”Не може бити. Дечки с Трешњевке нису у стању направити тако нешто. Ваљда ја знам. Нису они такви.”
Погрешно.
Неки нису, неки јесу. Увијек је тако. Свуда има људи нормалних, свакодневних, сусједи, колеге, знанци, пријатељи, суграђани које срећемо… који ће моћи направити срање од којег се диже коса на глави. Не зато јер су зли. Него зато што мисле да чине добро. Мисле да се боре за нешта свето- домовина, отаџбина, фатерланд… Логика крви и тла.
Јер, Србија Србима, Хрватска Хрватима.
И вјерујте ми. Никад нећете препознати таквог човјека на цести. Један је од нас. Нема зубе очњаке преко браде, нити канџе на прстима, ни дивљи поглед, нити му се крв циједи из усана док грлено режи.
Изгледа потпуно исто као сватко од нас и није другачији ни по чему, осим по учињеном, а за које и не схваћа да је лоше.
Славен, Народни фронт
