Никола Боровчанин : Бајка о части
У нека давна времена живеше људи бистрога ума и племените душе. Лутали годинама по различитим крајевима тражећи место за свој дом. Кад дођоше до Велике Реке, решише да ту и остану. Подигоше своје куће, направише своје село и изродише велико, бројно и здраво потомство. Изабраше себи и краља по имену Разум. Добише и веру, језик и писмо. И тако настаде народ. Беше надалеко познат по својој честитости и мудрости.
Време је пролазило. Живот им беше богат.
Али све што је добро, привуче и завидне људе. Из врло удаљених крајева, где су владале неслога и мржња, а краљица им била Завист, кренуше да нападају овај народ. Рушили им куће, отимали децу, палили књиге… Но, народ беше храбар и неустрашив. Зато Завист реши да убије Разум. Тако и би…
Народ оста без краља те одлучи да власт припадне његовој жени. Она се звала Част. Имала је кћерку Слободу и сина Живот. И уместо да без Разума народ пропадне, они су са Части постали још јачи. Част је владала поштено и достојанствено. Била је скромна, искрена и праведна. Кћерка јој је у свему помагала. Слобода је била најлепша девојка на свету и вољена у народу.
Завист, већ бесна, покуша да убије и Част, али без успеха. Затим покуша да отме Слободу, али је и она била неухватљива. Народ их је добро чувао, баш као што се чува највећи завет предака. Но, Завист није мировала. Тражила је пут до зла. Тако наговори Живот да се одрекне мајке и сестре добијајући за узврат обећање – вечну славу и власт. Живот је поверовао. На превару затвори Част и Слободу у кутију заборава. Постаде краљ. Народ се уплаши новог краља јер Живот без Части и Слободе је Живот са страхом. Тада су истина и нада далеко, а туга и зло прве комшије.
Завист је имала кћерку Лаж која се по наговору мајке уда за краља. Уз њу Живот постаде још суровији, а народ несрећнији. Живот и Лаж добише кћерку Превару и сина Заборава. Дођоше још црњи дани. Народ је пропадао сваким даном све више. Од разумног, часног и слободног, остаде само преварени народ. И – заборављен…
Не прође много, а Завист одлучи да оде одатле јер више није имала на чему да им завиди. Са њом одоше и кћерка Лаж и унук Превара јер им је, овакав какав је, Живот досадио. Кад је краљ остао сам, са сином Заборавом, осети неизмерну тугу и покајање за оно што је учинио своме народу, те паде у постељу. Син се сажали над својим оцем те одлучи да нађе кутију заборава. Није је било тешко наћи. Била је на путу, заборављена… Обрадовао се, али ју је узалуд покушавао отворити. Седео је тужан данима поред очеве постеље надајући се да ће неким чудом оздравити.
Једнога дана виде га мали дечак златне косе и упита га: „Познајеш ли ти Част и СлободуТ „Не, ја сам се родио после њих“, одговори Заборав, „али их познаје мој отац Живот“. „Слушај ме добро“, рече златокоси, „ако желиш да Живот оздрави, мораш испунити три задатка-жеље. Тако ће се кутија заборава отворити“.
Прва жеља: Учини да Живот заувек заборави на Завист, Лаж и Превару.
Друга жеља: Врати народу Част и Слободу!
Трећа жеља: Не дозволи да језик твога народа падне у заборав!
Заборав све тако учини, па се Живот изнова пробуди. Уз њега су и Част и Слобода живели дуго и срећно.
Живе и данас, али их треба чувати од кутије заборава…
О аутору:
Никола Боровчанин је ученик ОШ „Васа Чарапић“, Бели Поток.
Hi there I am so glad I found your webpage, I really found you by mistake, while I
was searching on Bing for something else, Anyhow I am here
now and would just like to say kudos for a marvelous post
and a all round entertaining blog (I also love the theme/design), I don’t have time to read through it all at the
moment but I have book-marked it and also added in your
RSS feeds, so when I have time I will be back to read more,
Please do keep up the superb job.
I think this is among the most vital information for me.
And i’m glad reading your article. But want to remark on some
general things, The web site style is ideal, the articles is really great :
D. Good job, cheers
Why people still use to read news papers when in this technological
globe the whole thing is accessible on net?
Today, I went to the beach front with my kids.
I found a sea shell and gave it to my 4 year
old daughter and said “You can hear the ocean if you put this to your ear.” She put the shell to her ear and screamed.
There was a hermit crab inside and it pinched her ear. She never wants
to go back! LoL I know this is entirely off
topic but I had to tell someone!
Hello there! I simply wish to offer you a huge thumbs
up for your great information you’ve got here on this post.
I am returning to your web site for more soon.
I was wondering if you ever considered changing the page layout
of your site? Its very well written; I love what youve got
to say. But maybe you could a little more in the way of content so people could connect
with it better. Youve got an awful lot of text for only having 1 or two pictures.
Maybe you could space it out better?
Way cool! Some extremely valid points! I appreciate you penning this post and also the rest of the site is really good.
Hello there, You’ve done an incredible job.
I will definitely digg it and personally recommend to my friends.
I am confident they will be benefited from this web site.
Hi, Neat post. There’s a problem along with your website in web explorer, would test this?
IE still is the market leader and a good portion of other people
will miss your excellent writing because of this problem.
Thank you for sharing your thoughts. I truly appreciate your efforts and
I will be waiting for your further write ups thank you once again.
Hi there! This post couldn’t be written any better!
Reading this post reminds me of my previous room mate!
He always kept chatting about this. I will forward this write-up to him.
Fairly certain he will have a good read. Many thanks for sharing!