НЕНАД МИТИЋ : ПРЕЖИВЉАВАЊЕ…
Општа апатија је захватила друштво. Безнађе. Мрзовоља. Људи су изгубили поверење у све. Не верују више никоме. Људима се чини да нема излаза из ове наше несреће. Зликовачки медији и подли политичари намерно шире атмосферу катастрофе. Тако убијају сваку побуну, сваки покушај незадовољних људи да се организују и узму ствари у своје руке.
Када разговарте са вашом околином, остајете усамљени. Она не жели да вас слуша. Она не прихвата ваше идеје да нису сви људи зли, покварени и неспособни. Она не жели да чује ваше предлоге. Не верује у могућност било каквих промена на боље. Не верује да може да буде боље. Препушта се летаргији. Пушта да је свакодневница омами. Предаје се политичком олошу на милост и немилост.
Људи сматрају да је најважније да некако преживе. Некако да прегурају дан. Некако да плате нагомилане рачуне. Нека има шта да се поједе данас. Сутра ћемо видети. Сутра је далеко. Између данас и сутра је благородна ноћ. Умирујући сан. Бекство од стварности. Мир и спокој. Сан о прошлим временима. Сан о нечему што смо трајно изгубили.
Јутро је туробно. Тешко. Мучно. Буђење нам доноси све невоље. Почиње дневни рат са проблемима. Стидимо се свог положаја. Нема посла. Нема пара. Нема воље. Кријемо погледе пред децом. Срамота нас је што не можемо више да им пружимо. Крпимо закрпе живота. Сабирамо рачуне живота. Неколико пута проверавамо. Не можемо да верујемо колико смо живота потрошили. Где се потроши тај наш живот? Све пролази кроз канализацију. Нестаје. Све пролази. Само су рачуни стални. Само су они редовни. У нашем нередовном животу трошкови су редовни.
Преживљавамо… преживамо… исте празне приче.
Преживљавање је тихо умирање.
Устани, човече! Царство слободе нека покида ланце робова.
Ненад Истина Митић, Долово
