Џамбул : Mој разговор са телемаркетер(к)ом
Позвони ми мобилни данас. Женски глас.
“Добар дан, поштовање, имате ли мало времена? Зовем из Телекома.”
“У гужви сам, али реците.” (а стварно сам био, не лажем)
“Ја бих да попричам са вама јер сте корисник нашег box пакета..”
“Да и истиче ми уговор на крају месеца, отићи ћу у вашу пословницу и видећу шта и како..”
“Али ја бих да попричам са вама и да нам представим нове могућности..”
Ја опет кажем да нема потребе, она инсистира:
“Ако сада немате времена реците када Вас опет могу позвати…”
Сад се и ја збунио и никако да смислим шта да одговорим, па кажем:
“Добро, наставите.”
И она исприча – сад неки бржи интернет, блабла, па све то за само толико и толико динара (вероватно је рекла цену без ПДВ-а, увек тако раде). А ако објединим то све у box3, онда толико и толико…па плус ако хоћу мобилни за само 1 динар онда, опет толико и толико…
Израчунам у глави колико шта плаћам сада, отприлике се као исплати. Али кажем:
“Хвала, али још нисам сигуран, видећу..”
Ама она хоће сад да се изјасним, а ја тврдоглаво остајем неодлучан (наравно, наш се разговор снима…) И тако..тук на лук.
Какве везе има да ли ћу прихватити нови уговор телефоном или отићи у најближу пословницу и урадити то исто, кад је у питању иста фирма? Очигледно, ове преко телефона имају неки бонус, или квоту коју требају да испуне.
Веберова етика влада, нема више зезања.
На крају рече она:
“А да Вас ја ипак позовем неки други дан?”
“…..ајде нека буде понедељак.”
Џамбул, Народни фронт
