Мирјана Врућкић : Љубавни случај или трагедија службенице ЦДУ

 „Злато проверавамо ватром, жену златом, а мушкарца женом“. (Питагора)

Ако пођемо од тога да је Питагора у праву можда  ћемо боље разумети понашања и једног и другог пола а посебно мушког. Можда.

Када су новинари, после годину дана, упитали немачку политичарку  Ј.Б. како јој  је  тренутно у животу она је одговорила овако: “Око мене је све исто, само ја то више нисам“.

Шта се догодило у протеклој  години?

Ј.Б. је млада, рођена 1990., лепа, витка плавуша, образована и политички опредељена. То опредељење резултирало је учлањењем у ЦДУ партију (демохришћанска унија – немачка партија на власти чија је председница Ангела Меркел). Ј.Б. је убрзо  схватила да њено знање и ангажман нису то што скреће пажњу, напротив. Често је доживљавала да јој се обраћају као жени, не као партијској колегиници. Уместо именом ословљавана је на начин који се њој није допадао, који је био за њу сексиситички. Када јој се  један старији  колега обратио са „мишићу“ (маус) кап је прелила чашу  и она је на једном феминистичком блогу изнела детаље о понашању колега  према колегиницама у партији којој припада.

Од тада за младу и амбициозну, самохрану, мајку девојчице више ништа није било исто.  Постала је тема у партији. Колегинице које су имале разумевања за њено понашање саопштавале су јој то само онда када  су биле сигурне да нема сведока.  Мушкарци који су по понашању слични колеги који је Ј.Б. назвао мишићем, почели су да је избегавају, али и да иза леђа преду комплоте како би јој урушили углед. Колеге које су је разумеле, збуњено су се понашале у њеном присуству,  у страху да не учине нешто погрешно, јер то може да кошта.

Да кошта?

Партијско чланство није пуко уверење. Оно подразумева и амбицију и жељу за успехом и материјалним сатисфакцијама. Све ово у партијама се не постиже само памећу. За успех су потребне подршке, а оне се заслужују. И тако је млада активисткиња партије почела да остаје сама и без подршке. Неко ко јавно „пере прљави веш“  мора да буде ућуткан.

Старији колега који је имао амбиције да се кандидиује за место у неком одбору, рачунао  је на гласове колегиница и да се оне не би случајно предомислиле проширио је причу о младој дами жељној пажње. Убрзо се је „прочуло“ да је заправо млада Ј.Б. у партију дошла због тога што својим изгледом жели да крчи пут својој каријери.  Прича је стигла до суда.  На суду је једна партијска колегиница која је иначе у свом професионалном животу криминалистички инспектор у полицији, под заклетвом је дала изјаву да она зна да колега није ни у назнакама у понашању сексистички, већ  да је пре млада колегиница Ј.Б. та која таквим темама жели да на себе скрене пажњу јавности“ .

За Ј.Б. је ситуација у партији постајала све тежа, али она не би била то што јесте да је бацила копље у трње и напустила партију. Јер, она је у партији из уверења.

Пред изборе у покрајини у којој живи жена, предмет ове приче требало је ићи у кампању врата-до-врата и неко је намерно или несмотрено у исту групу ставио њу и колегу чије је понашање довело до приче са сексизмом. Ј.Б, је схватила да је она та која треба да одустане, јер колега је кандидиат, а она може да утиче негативно на рејтинг што јој он не би опростио. Она је била све изолованија, а колега је добио добро дотирану позициију. Исто тако и колегиница која је под заклетвом дала изјаву.

Ј.Б. је решила да стане на пут свим клеветама и трачевима који су се о њој ширили, не само у партији. Издејствовала је судску забрану под претњом казне,  за оне који о њој пишу неистине или текстове које она није ауторизовала. До тада није било новина које држе до себе које нису писале о афери и скандалу.

Колегиница која је, под заклетвом, сведочила против Ј.Б. је после избора добила функцију у посланичкој групи  републичког парламента. Та функција дотирана је позамашним „дијетама“ (тако се зову посланичке плате).

Ј.Б. се није кандидовала. За кандидатуру је потребна подршка.

Она се определила за рад у феминистичком бироу који је на блогу објавио њено отворено писмо колегама у партији. Тамо разумеју њену жељу да партију којој припада свим срцем, подмлади, учини модернијом, топлијом за фамилију и самохране мајке. То што је урадила није било никакво скретање пажње на себе, већ жеља да охрабри младе жене и мајке  да се политички ангажују а да при томе не буду виђене као помагала којима ће се поштапати колеге у свом формирању имиџа заводника и мачо вођа. Није она желела да обрука ни партију, ни колеге. Хтела је да им покаже да јој није потребан у партији утицајан мушкарац који ће за мало нежности  да је подржи у кандидатури за позицију на којој ће зарадити „шаку долара“.

У својој жељи да увери  да је самостална и способна, обратила се високој функционерки партије са молбом за разговор. Ова, није познато која је политичарка у питању, одговорила је овако: “Обратите ми се када ускоро будем била у вашој изборној јединици“.  Када је дошла у изборну јединицу, политичарка је учинила све да до сусрета не дође. Домаћи политичари и политичарке су јој у томе свесрдно помогли.  Када се Ј.Б. обратила једној локалној политичарки за помоћ, добила је одговор: “Оћутите, отрпите, проћи це“

Недавно је Србија мењала закон о односу и понашању полова којим се сексистичко понашање кажњава.  Било је велике буре око тог закона.  Лично сам наишла на више противљења него на одобравање промена у закону.

Увек ће бити злоупотребе и  најбољег закона, јер смо људи а људи греше. Ипак, мислим да не треба бити ни уплашен, нити се инатити са законом. Узајамно поштовање и уважавање биће најбољи водич  за добре међуљудске односе.  Живели.

Мирјана Врућкић – Frankfurt am Main, Народни фронт