Милутин Маринковић : Салонци
Оно што је Салонцима најбитније и што им дозвољава да несметано изливају своје мудрости, је финансијска страна медаље, тј. њихова егзистенцијална обезбеђеност, која понекад иде и неколико колена унапред. Скривени иза мање-више успешних каријера, које узгред дугују свом улагивачком дару владајућој касти ма која то била, они су савршено уграђени и замаскирани унутар института, завода, министарстава, удружења грађана и којекаквих невладиних организација.
Салонци* су посебна, посве тајанствена, а опет врло распрострањена врста хомо сапијенса која обитава у нашем друштву, култури, политици, спорту… Уопштено, има их свуда, у свим порама и веома подсећају на митисере. Можда зато што се њихова животна филозофија и крије баш ту, у том окружењу, наочиглед свих, а опет далеко од очију које треба да виде и ту рошаву страну нашег лица. Анализом те фацијалне појаве, добија се права слика њиховог погледа на свет, њиховог правог посла, и на крају крајева, њихове сврхе постојања.
Углавном високообразовани пацифисти, мада и ту има изузетака, најчешће мондијалисти и космополите из интереса, питање културе посматрају искључиво из угла престоница-провинција, где се води битка на живот и смрт са својим коренима. Иако најчешће цитирају Киша, Библију, коју држе под јастуком и коју користе кад год могу, је Филозофија паланке. Толико је воле да је се и плаше, па то изгледа као једна доста необична мешавина страха и мржње према сопственом пореклу.
Оно што је Салонцима најбитније и што им дозвољава да несметано изливају своје мудрости, је финансијска страна медаље, тј. њихова егзистенцијална обезбеђеност, која понекад иде и неколико колена унапред. Скривени иза мање-више успешних каријера, које узгред дугују свом улагивачком дару владајућој касти ма која то била, они су савршено уграђени и замаскирани унутар института, завода, министарстава, удружења грађана и којекаквих невладиних организација.
Њихова веома битна карактеристика је прилагодљивост, тј. паразитирање у сваком могућем систему и сваком наступајућем времену. То паразитирање је и сврха постојања Салонаца, мада, гледано са стране, стиче се утисак да је реч о елити. Најтужније од свега је то што обичан народ на њих заиста гледа као на елиту, а не као на обичне пијавице у оделима градске господе са чардацима и пашњацима у елитним деловима градова где живе.
Разлог њиховог опстанка, од давнина до данас, је повезаност. Везе и везице какве нисте видели у животу, и какве вероватно нећете ни имати прилике да видите. Не, то није повезаност типа – од моје прија Јеке, па њене рођене секе, ручнога девера рођени пасторак; ова повезаност своје пипке сеже од амбасада, разних штифтунга, саветничких и адвокатских канцеларија до привредних и културних клубова и удружења… Ова повезаност је уметност своје врсте, а они су заиста уметници у свом послу.
Бити Салонац, то је стил живота, начин опхођења и перцепција света, која нама није сасвим разумљива, па због тога правимо грешку када их називамо снобовима, а они су много више од тога.
*Салонац (етимолошки настало од имена посебно уређених великих стамбених јединица – салонских станова, кућа и других објеката).
линк ка изворној објави https://milutinmarinkovic.wordpress.com/2017/09/15/salonci/?fb_action_ids=1328258887282461&fb_action_types=news.publishes
