Милутин Маринковић : Култ ”реформатора”
Био је мутан тип, или боље рећи намазан. Продавао је Србима муда за бубреге и они су га волели због тога. Та муда Срби данас хоће да виде у затвору због неких банака и приватизованих фирми.
И комунисти су га волели, а скинуо је петокраку са градске скупштине.
И грађани и тајкуни су га волели, иако су због његове Владе ови први губили послове, а ови други се богатили. Помињао је територијално проширење Србије и уједињење са Србима с друге стране Дрине, а ипак су га и Хрвати и Бошњаци поштовали.
Седео је на канабету код Слобе и то никоме није сметало. Други који су тамо седели нису били те среће.
Образовање му је било обрнуто сразмерно радном стажу, а такође се може рећи да није баш био сиромашан.
Створио је себи ауру реформатора у земљи у којој ништа осим реформи није остало после ратова, санкција и бомбардовања. Био је упечатљива појава у нашој политици, а опет, био је појава без покрића које му гласачи никад и нису тражили.
Имао је неки шмек, мора се признати, и кад се погледа кога је политички оставио иза себе, није ни чудо што га сматрају светом кравом.
На крају, жао ми је што је онако завршио, али моје мишљење се због тога неће променити.
Његова визија Србије је неолиберална, а то није моја шоља чаја.
За Народни фронт – Милутин Маринковић
