Марко Ђелевић : Како капитализам системски прави лоше људе

Систем капитализма је штетан по друштво, суров према природи и самим људима, али прикиривена суровост капитализма се огледа у системском прављењу лоших људи.

Систем у коме тренутно живимо нема за циљ друштвени и морални напредак човека, већ ради на обликовању људи, деградацији, понижењу људског достојанства. То обликовање има за циљ стварање послушног, понизног човека, који ће се забављати ријалити програмима, страним серијама, политичким хушкачким представама.  Једноставно, од човека се прави овца која неће изаћи на улице да се бори за своја права, не зато што су му права обезбеђена, већ зато што је његово размишљање, уз вишегодишњу тортуру мозга од стране медија, постало шаблонско.

Ипак, треба се вратити на почетак самог проблема и објаснити како то капитализам прави лоше људе.

Све креће од детињства. Дете одраста у нездравом окружењу у којем је главно мерило имовинска моћ. Велику улогу у васпитавању деце имају родитељи, они могу дете да уче правим вредностима, али све то што су родитељи причали и радили, пада у воду када дете крене у школу. Живимо у свету модерне технологије и паметних телефона, а од те модерне болести нису поштедјена ни деца. Добар родитељ који је седам година чувао, пазио и васпитавао своје дете, долази у ситуацију да седмогодишње дете дође из сколе и каже : „Тата, купи ми телефон“ .

Такав родитељ се у том тренутку пита где је погрешио и зашто је детету потребан телефон у првом разредну основне школе? Па то је зато сто већина разреда већ има телефон и онда дете које има нормалне родитеље, који не желе да купе телефон ђаку прваку, постаје одбачено од друштва. Како већина деце из разреда има телефоне од којих се не одваја, они се и међусобно друже, играју заједно игрице преко тих телефона, а деца која немају телефон постају одбачена од својих другара.

Слична је ситуација и са одећом коју деца носе у школи. Деца из сиромашних породица носе стару, пропалу одећу и обућу, а деца богатих људи носе безобразно скупе патике, мајице, тренерке. Деца сиротиње често и по неколико дана носе исту одећу, а деци богаташа ће се тешко десити да два пута у радној недељи носе исти комад одеће. Ту долази до одвајања у друштву на основу разлике у класи.

Деца која нису ни из сиромашних ни из богатих породица се скупљају око богаташке деце. Сиромашна деца постају одбачена, исмевана, а често и малтретирана у друштву. Тако ћемо са једне стране имати децу која мрзе своје богате другаре, а ти другари мрзе, исмевају и понижавају ове прве.

Тако се зараво стварају лоши људи.

Неко би сада рекао „па какве везе има капитализам са тим, таква је људска природа, нека се сиромашна деца боре за себе и постаће богата“. Тај став је погрешан, јер је заправо главни кривац за ово капитализам. Проблем телефона би могао да се реши тако што ће се деци апсолутно забранити употреба телефона до одређеног узраста. Проблем разлике у одевању, а самим тим и мржње и понижавања међу децом се може решити увођењем школских униформи.

Ниједан од ова два проблема се неће решити. Зашто?

Зато што систему то не би одговарало. Капитализам живи од претеране, прекомерне производње ствари које људима заправо нису потребне. Њихов једини циљ је да продају што више производа. Зато они гађају одређене циљне групе, а главна циљна група су им деца.

То све у пракси функционише на следећи начин. Капиталиста отвори фабрику у Африци или у Азији, где за њих раде модерни робови за 2 евра на дан. Ти робови за дан направе пар десетина пари патика, на пример. Те патике капиталиста продаје у Европи за више стотина евра. Исплати та два евра свом модерном робу, и има екстра профит од више хиљада евра, САМО ЗА ЈЕДАН ДАН,САМО ОД РАДА ЈЕДНОГ ЧОВЕКА.

Сад те патике треба продати. Коме их продати? Па родитељима деце, која сваких пар месеци траже нове патике. Када би се увеле униформе у школе, капиталиста не би имао коме да прода те патике и не би имао екстра профит у тој мери у којој га има данас.

Иста је ствар и са телефонима. Када деца не би добијала телефоне који коштају више стотина евра, капиталиста би имао много мањи пррофит. Наравно да модерни робови не живе само у Африци. Они живе и у земљама Европе. У Србији људи раде за 300 евра, када плате рачуне, кирије и кредите, не остане им ништа од плате. Како људи ипак морају и да једу и да се облаче, а паре су већ потрошили на рачуне и хараче, улазе у нове кредите. Банке им дају новац да преживе одређени период, а тај новац људи враћају са дебелом каматом. Онда опет улазе у кредит.

И тако су радни људи данас робови капиталиста и банкара. Они остају у зачараном кругу сиромаштва, који је већ дефинисан у социологији. Дакле, ствари су јасне. Капитализам од људи прави ништарије које ће мрзети и понижавати своје другове, колеге и генерално људе око себе. Они на тај начин себи стварају профит, спречавају побуну и остају сигурни да ће они и њихове породице још много година живети као аристократија. Зато морамо капитализам гађати у главу и ширити истину међу својим колегама, пријатељима и познаницима.

Морамо мењати свест да би створили бољи свет.

за Народни фронт – Марко Ђелевић