МАЛА ПОМОЋ ВЕБЕРОВОМ ВУЧИЋУ

Како да промени менталитет дивљих лењиваца

 

Милош Богдановић
Антички писци и историчари говорили су о народима северне Европе као лењим и суровим људима. Клаудије Птоломеј је покушавао да оправда њихов менталитет неповољним климатским условима у којима ти народи живе.
“Они који живе испод севернијих паралела, пошто су далеко од зодијака и топлоте Сунца, су стога хладни; али зато што имају пуно влаге, која је најхранљивије и није исцрпљена од сунца, они су беле пути, равне косе, високи и добро ухрањени, и понешто хладни по природи; они су такође дивљи у својим навикама, зато што су им места стално хладна. Зимски карактер њихове климе, величина њихових биљака, и њихове дивље животиње су у сагласности са овим особинама. ” (Клаудије Птоломеј, Tetrabiblos, str. 53)

Римски историчар Тацит је забележио о Германима следеће:
“Много ћеш лакше наговорити Германа да пође у рат и да се коље с непријатељем, него да оре земљу и да чека шта ће му донети летина. Чак је са његовог гледишта лењост и кукавичлук добити знојем оно што се може добити крвљу. Кад нема рата, онда обично иду у лов, али већином седе беспослени, и проводе време у спавању и једењу. Најбољи јунаци не раде ништа, а кућу и Пенате и поље оставе женама, старцима, и слабијој чељади: док ови раде, они ленствују. ”

(Caius Cornelius Tacitus, Germany, p. 17)

Менталитет народа северне Европе био је у великој мери супротан хришћанским вредностима:
“Постојала је огромна разлика између старог нордијског нагласка на части, личној храбрости, вештини, наступу и поносу, и хришћанских идеала трпљења, понизности и покајања у припреми за живот вечни.”

Medieval and Reformation Norway: A History of Stories or the Story of History, p. 631)

“Три северна краљевства, Данска, Шведска и Норвешка, била су уједињена под једном владом. Изгледало је да ће овај груби и ратнички народ вероватно имати мало симпатија према доктрини љубави и мира.”

(J. H. Merle D’aubigne, History of the Great Reformation of the Sixteenth Century: In Germany, Switzerland, etc. p. 27, 1844)

Али, ипак, у време реформације, такав менталитет доживљава радикалну реформу:
“Како је дошло до тога да они постану тако послушни и покорни да се потчине вештини пољопривреде? Да ли се народ, навикнут на оружје и ленствовање, лако предаје напорном раду и вештини мира? Ако можемо да одговоримо на ово питање правилно, ми ћемо схватити чему треба приписати срећну трансформацију севера. … Ја сам ипак показао да се Јеванђеље 3 века проповеда у Скандинавији. Овоме без сумње, као главном узроку, ми треба да припишемо срећну промену понашања у овим варварским подручјима. Хришћанска побожност има обећање живота садашњег аи онога који ће доћи. Док она води заробљене душе у слободу обраћајући их из власти сотоне ка Богу, дарујући им хаљине спасења, она такође побољшава њихов положај у овоме животу и шири кроз свет најлековитије принципе мира, реда и спокојства. Нека нико не очекује свеопшту цивилизованост на планети било којим другим средствима. … Ми уживамо у овоме дану, предности друштва насталог у Европи из проповедања Јеванђеља, док незахвално умањујемо напоре оних хришћанских мисионара који су нам у име Бога ове предности донели. … Трајна промена њихових манира имплицира, да је њихова земља морала бити благословена са једним од оних благодатних изливања Светога Духа, чије се последице обично осећају вековима после. ”

(The Works of the Late Rev. Joseph Milner (1744–1797) in Eight Volumes, vol. III, p. 298, 1810)

“За неколико кратких векова Немци су чудеса учинили, претворили су у прави рај своју земљу, о којој су Римљани као о неком Сибиру говорили; подигли су индустрију, реформисали римску веру, створили су школе, науке, законе, слободу, и правом просветом просветио су средину Европе. … Свуда видите сретну и задовољну чељад. Нигде не видите пакости и зависти. Свак се радује туђем добру, свак сажаљева туђу несрећу. Немачка друштва тако су уређена и подешена да вам се чини да сваки живи само на корист и на задовољство свог ближњег. Ово је земља где се брину да и стока осети благодети питоме цивилизације. Сваки човек обавезан је да човечно и са својом стоком поступа. … Немци су побожни, вредни и умерени. Они живе по оној пословици: ради као да ћеш довека живети, а моли се Богу као да ћеш сутра умрети. У пределима одакле су изашли апостоли – у отачаству Исуса Христа, царују мрак и сујеверство, а на северу немачки пастор пред окупљеним народом разлаже хришћанску љубав и тумачи еванђеоске речи онако како треба да чују и разумеју људи који љубе праву истину и који теже све даљем напретку и просвећењу свога разума. “(Љубомир Ненадовић, Целокупна дела)
“Мир се настанио у нашем граду … нема више свађа, зависти, лицемерства и неслоге. Одакле може доћи такав склад, ако не од Господа и од наше доктрине која нас испуњава родовима мира и побожности? ”

(James A. Wylie, The History of Protestantism, Published by Hartland Publications, 2003, pg 496)

“И ако је било предодређено да им истина дође са севера, како би се Италијани, тако просвећени, тако префињеног укуса и друштвених навика, тако деликатни у својим сопственим очима, спустили да приме било шта из руку варварских Германа? Њихов понос, у ствари , подигао је између реформације и њих самих баријеру вишу од Алпа. Али права природа њихове менталне културе била је још већа препрека од предрасуда њихових срца. Да ли би људи који су обожавали елеганцију добро сроченог сонета више од величанствене једноставности Светог писма били добро тло за семе Божије речи? Лажна цивилизованост је, од свих стања народа, оно што је најодбојније према Јеванђељу. ”

(J. H. Merle D’aubigne, History of the Great Reformation of the Sixteenth Century: In Germany, Switzerland, etc. p. 25, 1844)