Кич – маскировка за пљачку

Трг Славија у новом руху!

Вода шикља метрима у вис, визуелни ефекти достојни оскара (популарности), музика трешти и меша се са издувним гасовима и брујањем мотора, додајући нову арому одомаћеној какофонији по којој је бивши Трг Димитрија Туцовића одавно познат.
Да ли је то кич? Имитација лепоте и уметничке вредности?
Некада давно на Славији је пролазник застајао крај склепаних роштиља, из којих су мириси ублажавали воњ спаљене аутомобилске нафте?
Ни кружни ток роштиља није имао много смисла, али је човек макар могао да утоли глад.
Данас имамо фонтану, коју народ не може да “штрпне” и да се засити.
Ни физички а ни духовно.
Накарадна фонтана постаће, кажу упућени, туристички хит. Тражиће народи Европе карту више ка Београду. Пљуштаће шушкаве плаве и зелене новчанице. Свима ће да буде добро, само да се стрпимо годину. Ил’ две… највише три.
Не ради се у случају фонтане на Славији о пукој естетици. Она је, по свему судећи – политички кич. А политички кич нема границе. Зато што властодршци и државни менаџери више воле да их оценимо као неспособне него да их прогласимо лоповима. Јер, нек’ је и неспособан, само да није лопов. А суштина је искључиво у лоповлуку. И ту “слободно” тржиште натура кич.
Зато што кич има своје купце.
Као што и фонтана има своје. Они којима се допада, и они којима се не допада, заборавиће да питају основну ствар, забављени бесконачном естетско-етичком расправом.

Заборавиће да питају, колико је фонтана кошала?
Зашто је толико коштала?
Да ли је могло јефтиније?

Није, убеђују нас упућени.
И док тако чекамо, напола уверени да је плаћена најјефтинија могућа сума и да ни један једини евро није потрошен ненаменски или да, не дај врлино, неко некога корумпира, стигне и до нас вест да на трговинском сајту Алибаба, постоји оглас у којем је фонтана на продају?

( Ако лаже коза не лаже УРЛ:  https://www.alibaba.com/product-detail/led-light-and-dancing-musical-water_60644742154.html )

Па шта, чудна ми чуда, одговориће упућени, продају се фонтане широм света.
Тако је.
Занимљиво је само што је фонтана у огласу, по свему, веома слична оној којој се, упућени, поносе на Славији.
Занимљиво је и то да је цена фонтане у огласу око 200 хиљада долара, док је наша (додуше са припремним радовима) коштала 1.8 милиона евра. Али не могу, мајку му, припремни радови да коштају 1.6 милиона евра.

Јасно је дакле да је кич, бахатост и беспризорно и безобразно лицемерје власти обична стратегија – маскировка за пљачку, отимачину и малтене легализовану корупцију.

Не поносе се они тиме да ли су нешто направили, саградили или оставили у аманет.
Поносе се количином новчаница које су стрпали себи у џеп и на рачун. Поносе се тиме што отимају наш новац.
Као што су се тиме поносили они пре њих.

Зато, уместо да се, попут готово па паметних модернијих конзервативаца, боримо да се врати стара власт, или да се вратимо на неки стари систем, без обзира да ли му је рок истекао пре 40, 100 или 1000 година, требало би да се боримо за систем будућности. Да желимо да смислимо и да захтевамо да систем буде модеран, човечан и окренут материјалној добробити свих.

Такав смо систем ми замислили.

Вреди!

Иван Ђиковић, Компас / Народни фронт