Kapitalizam & (vs) Sreća
Iz knjige “Tiranija izbora” (Renata Salecl)
U romanu “Sreća” kanadski pisac Vil Ferguson predviđa šta bi se dogodilo kad bi ljudi na zapadu kojim slučajem postigli istinsku, sveopštu sreću. On opisuje društvo u kojem su ljudi opčinjeni priručnikom koji pruža istinski i lak put do ispunjenja. Ta knjižica se širi poput virusa. Svi koji je pročitaju smesta napuštaju svoj stari život, počinju da se odevaju jednostavnije, prestaju da kupuju šminku, zaboravljaju na plastičnu hirurgiju, otkazuju pretplatu u teretani, odriču se automobila i daju otkaz na poslu. Svuda na vratima kancelarija stoji isti natpis: „Otišao na pecanje!“ Ti iznova probuđeni ljudi blistaju od sreće – fizički postaju opušteniji, neprestano se osmehuju, kreću se skladno i veselo, zrače spokojstvom.
Ali kad mase postanu istinski srećne, kapitalizam je potresen iz temelja. Industrija kreće da se ruši poput domina. Duboko zabrinuti, izdavači priručnika odlučuju da zaustave taj pokret sreće u ime svojih deoničara i svetskih lidera kapitalizma. Daju se u potragu za piscem knjige. Uskoro se otkriva da pisac nije indijski guru, kao što tvrdi natpis na koricama, već neki samotnjak koji živi u prikolici. Ispostavlja se da je, dobivši medicinsku dijagnozu, čovek smislio knjigu ne bi li zaradio nešto novca da ostavi svom unuku. S tim ciljem na umu, on je naprosto spakovao zajedno glavne ideje izložene u postojećim priručnicima za samopomoć.
Priča se završava kad izdavač ubedi starca da je njegovo pisanije donelo više zla nego dobra za napredak društva. On ga podstiče da napiše drugu knjigu o tome kako biti nesrećan, kako bi kapitalizam ponovo mogao da procveta.
