КАПИТАЛИЗАМ И КАНИБАЛИЗАМ
Хоће ли нас ова варијанта неолибералног капитализма направити канибалима?
Наслов страшно звучи, али није нереалан… Више сам се метафорички хтио изразити, а онда сам дошао на идеју да мало истражим спрегу канибализма с капитализмом. И гле чуда – итекако су повезани. Капитализам је друштвено уређен систем да ствара болесну жељу за профитом. Дакако, профит је важна ставка у прехрамбеном ланцу. Но, што мегаломански апетит може направити од психички лабилних особа?!
Гледао сам на телевизији документарни филм о случајевима канибализма које се довело у везу с капитализмом… описиван је случај у Енглској гдје је у једној питерији пар правио и продавао пите од меса жртава које су убијали из како су навели чисто капиталистичких побуда. Затим сам пронашао на интернету случај из Русије гдје је такођер пар убио преко 30 особа и продавао месо искасапљених жртава, а онда ме запрепастила чињеница да се нешто слично догађало и на Балкану. Додуше, радило се о ресторану у којем су пекли псе луталице заједно с јањетином. Интересантно је на који је начин власник ресторана “пао”… Наиме, у ресторан је дошао полицајац у цивилу са својим службеним псом; конзумиравши донешену “јањетину” полицајац је један комад бацио свом псу, али пас је цвилио и није хтио јести што је полицајцу било чудно јер је пас увијек јео с њим. Узео је тај комад меса испред пса и однијео на анализу. Анализа је показала да није ријеч о јањетини већ о месу убијеног пса. Ресторан је одмах затворен, а власник је опет навео да је разлог чиста зарада и како је то дуже вријеме функционирало.
И након свега се човјек замисли над данашњим временом које све ближе иде ка епохи глади јер статистички подаци говоре како је сиромаштво у Балканским земљама у рапидном порасту, а нема назнака о брзом опоравку опустошене економије. Јучер су у неколико градова у Хрватској просвједовали умировљеници којима је (већини) мировина мања за дупло од хрватске минималне плаће (cca. 200 €)… Заболиле су ме сузе једне старице која рече како се не сјећа кад је задњи пута купила месо у месници. Но, владајући опет немају слуха за патњу свог бирачког тијела; кажу-нема новца. Али за споменике, плоче, фонтане и бојање тунела има на разбацивање. На који начин ће се преживљавати ако се ова агонија настави? Друштво је до те мјере постало болесно и безосјећајно да су чак дјеца богатих у хрватским вртићима дјецу сиромашних родитеља прозвала “лидлићима”. Зашто? Па, јер им њихови родитељи купују робу на снижењу у Лидл дућану. Јаз постаје све дубљи. Хоћемо ли им допустити да од нас направе канибале, али с разлогом?
Славонски Бећар, Народни фронт
