КАКО НАС КАПИТАЛИЗАМ ЕКСПЛОАТИШЕ (и шта можемо да учинимо по том питању)
Људи често мисле да је суштина капитализма продаја и куповина ствари, кроз тржиште као начин дистрибуције робе од произвођача до потрошача. Тржиште је заиста важан феномен, али оно не припада искључиво капитализму.
На пример, на америчком робовласничком југу, у једном другачијем, робовласничком систему, роба произведена радом робова, нпр. памук, била је на продају, тако да је и тамо постојало тржиште за памук. Уствари, постојало је и тржиште за саме робове, што значи, куповало се и продавало на широко. Тржиште је постојало, али без капитализма. Није постојао послодавац и радник, што је основа капитализма. Робовласништво је другачији систем где постоје робовласник и роб. Робовласник не изнајмљује роба, нема потребе за тим јер робовласник поседује роба.
У капитализму, послодавац те не поседује. Можда ти се понекад тако чини, али законски, он те не поседује. У феудализму је опет другачије. Тамо имамо феудалце (велепоседнике) и кметове. Кмет припада поседу и има обавезу према феудалцу; феудалац не изнајмљује кмета и не даје му плату, али тржиште је постојало и у феудализму.
Тржиште, дакле, не припада искључиво капитализму. Оно што је јединствено у капитализму је однос у производњи и начин на који су роба и услуге произведени. Тај однос није робовласник–роб, нити феудалац–кмет. То је једна одређена врста нагодбе – послодавац и запосленик-радник. У том односу лежи основа за конфликт, тензију, бес и озлојеђеност. Зашто? Зато што само неки људи обављају све послове и производе више него што добију – то ,,више” је оно што данас зовемо ,,вишак”. Ако си ти капиталиста или послодавац, шта је наравно у твом интересу? Да даш раднику најмање могуће, док у исто време исцрпљујеш највише из њега. На тај начин капиталисти добију највећи вишак, а што је већи вишак, они су сигурнији.
У капитализму тако уствари имамо исти систем као што смо имали у робовласништву или феудализму. Како то? Тако што радник мора да произведе више (тј. да оствари вишак), него што добије, исто као што је робовласник узео вишак који је роб произвео или као што је феудалац узео вишак који је кмет произвео. За то се нико појединачно не може кривити – систем је тако уређен.
Шта је алтернатива?
Алтернатива је када су људи који производе вишак – радници – такође људи који добију тај вишак. Ако се сви радници удруже у кооперативу, они тада нису подељени на послодавце и запослене, јер обе позиције окупира свака особа у операцији. Нема подела. Како би то функционисало? Узмимо било коју фабрику, предузеће или радњу и променимо по овом принципу. Нема директора, не требају нам. Ево како то може да се уради. Дођеш на посао, седнеш и доносиш одлуке – све оне одлуке које је предходно доносио капиталиста. Радници постану сами своји директори. Другачије речено, подела на раднике и капиталисте нестаје.
Кад би радници владали, како би се ствари промениле? Како би они одлучили да расподеле богатство које су само створили? Наравно, кад би радници о томе демократски одлучивали, они никад не би дали више новца неколицини људи, који имају толико да не знају шта ће с њима, док други брину како ће моћи да приуште школовање своје деце.
Кад би радници владали, да ли би изабрали да загађују своју околину? Кад се расправља о новим технологијама које загађују ваздух или воду, одлуке данас доносе директори и деоничари, односно мали број људи који углавном живи у прелепим, богатим, ограђеним и зеленим крајевима, далеко од фабрика које загађују, тако да их баш брига што инвестирају у прљаве технологије, на којима праве профит. Кад би радници доносили одлуке о томе, они који удишу тај ваздух и пију ту воду, њихове одлуке би узеле у обзир праву цену сваке технологије.
Када би радници владали, шта би урадили када би технологија претила да им одузме послове? Свака технолошка иновација се данас оправдава тиме што ће нова машина донети више резултата са мање труда. Међутим, када се ове иновације примене у капиталистичком економском систему, људи који су поставили нове технологије желе да извуку профит из њих. На пример, ако машина омогућава раднику да произведе два пута више него пре, они ће отпустити пола радничке снаге. Она половина која је остала ће уз помоћ машине вршити исту количину производње као и пре. Компанија тако остварује фантастичан профит јер не морају да плате отпуштену половину радника, док тај вишак додељују себи.
Алтернатива
Нека сваки радник ради пола од онога што је пре радио, нека радни дан буде четири а не осам сати. Радници ће тако имати много времена за забаву, за свој развој, за своју породицу и околину. Ако се технологија користи на тај начин, она би омогућила огромном броју људи да уживају у бољем животу, а не као што сада омогућава малом проценту људи да уживају у што већем профиту. Проблем није у технологији. Проблем је у систему који одлучује како да употреби ту технологију.
Ми морамо да уништимо капиталистички систем. Свуда где он живи, у фабрикама, предузећима, радњама…
Када би радници владали… које одлуке би ТИ донео?
Преузето са сајта: sustainablehuman.com
Превод: Мира Главарданов, Народни фронт