Иван Ђиковић : За 100 година нас нема ако се не удружимо
Народи Балкана су природни политички савезници, од чијег се могућег савеза плаше велике државе Европе. Садашња ситуација ставља природно богате земље Балкана у робовски и сиромашан положај у односу на силе западне Европе.
Неозбиљни и злочиначки планови за независност лажних етничких елита, насилан распад Југославије и све што је уследило потом, направили су од република и покрајина бивше земље клијентске и неуспешне државе, које, без успостављања регионалне сарадње и савеза који би надокнадио изгубљено југословенско друштво, не само што не могу да поврате изгубљени економски и друштвени стандард, него не могу ни да рачунају да ће у етничкој и културолошкој форми да опстану на овим просторима дуже од једног века.
Спирала смрти је из дана у дан све видљивија. Југословенским народима али и народима Балкана подметнут је економски и друштвени суноврат замаскиран у сан о унији равноправних и суверених држава Европе. Само Србија годишње изгуби 30 хиљада људи, Босна 25 хиљада док Бугарска изгуби око 40 а Грчка вртоглавих 70 хиљада становника.
Широм Балкана приватизована је и опљачкана сва имовина и ресурси који су били у власништву народа Југославије, Бугарске и Грчке. Немачка опструкција Грчке привреде, Бугарско-Српског јужног тока, помоћ шовинистичким лажним етно елитама у распиривању рата и националне мржње претворила је Балкан од просперитетног и богатог полуострва са федералистичким тенденцијама у руинирану клијентску територију у власништву неколико најмоћнијих економија Западне и Централне Европе.
Масован егзодус Срба, Албанаца, Бошњака, Црногораца и Македонаца из својих земаља, ниска стопа наталитета, то јест, бела куга, као и уништавање образовног и здравственог система су грубе чињенице које говоре у прилог тези да без тесне регионалне сарадње, одбацивања неолибералног система у корист социјалистичке изградње и коначне федерације, народи Балкана никада неће постићи економску и друштвену слободу.
Народи Балкана нису непријатељи. Они су природни савезници, али су моћне Европске државе већ два века подметале ватру сукоба у страху од снажне Балканске државе као регионалне силе. Балканска федерација, држава која би лежала на три мора, на стратешком положају између истока и запада, и која би одбацила неолибералну тржишну економију у корист социјалистичког модерног друштва 21. века имала би потенцијал да постане најпросперитетнија држава Европе.
Али, за почетак, било би довољно одбацити неолиберализам и лоповске политичке олигархије у свакој од држава понаособ.
Иван Ђиковић, Компас
