ИВАН ЂИКОВИЋ : МНОШТВО ИДЕЈА – ЈЕДАН ФРОНТ
Популарна изрека каже, два Србина, три партије?
Зашто је то тако? Да ли је географија одредила менталитет наших народа?
Да ли је богатство земље и воде ових простора дефинитивно утицало на то да смо самостални, и да као појединци, не волимо да склапамо савезе и улазимо у братства, синдикате, задруге, укратко, у све организације које захтевају да већи број људи ради у корист заједнице?
Да ли смо историјски, у мањој или већој мери, били сами себи довољи?
Не умем на то да пружим одговор. Могу само да спекулишем о могућем узроку. Али, и те како знам да укажем на последице таквог понашања.
Наши народи су показали слогу само у екстремно опасним и тешким ситуацијама по све. Ратови, поплаве, земљотреси су нас увек затицали, и увек смо као одговор показивали слогу, солидарност и узајамну помоћ. Ситуација у којој се налазимо је данас таква. Истина, на први поглед, све делује нормално, посао иде како иде, људи се некако сналазе, крпе крај с крајем, а има и оних којима иде прилично добро. То је опасан привид. Истина је да смо сви у опасности.
Зато што иза свега куца срце прилично трулог, корумпираног система. Система који није у стању сам себи да помогне да се поправи. Система који лагано тоне, и у том бродолому нас све вуче на дно.
Како се брод буде више нагињао, то ће више људи да схвати да је ситуација озбиљна.
Час буђења ће тек доћи за многе. Ми смо се већ пробудили и окупили око мноштва идеја, које читате, гледате и слушате данас овде.
Мноштво идеја је увек производ различитих погледа на свет, на политику и друштво. Некада су те разлике огромне, а некада су то микро-разлике. Досадашње поделе су биле поделе малих разлика.
Наша одлука је другачија. Ми користимо мале разлике. Оне код нас нису тачка раскола већ тачка у којој почиње дијалог.
Оне нам дају снагу.
Зато што, без обзира на наше оперативне, политичке и идејне разлике, увек имамо на уму да нас повезује онај скуп заједничких вредности и интереса овог народа, који је много већи и важнији од наших специфичних погледа на проблем, у којима би могли да се разиђемо.
И зато смо ми један фронт. Наша борба је заједничка, а то је борба за правично друштво, борба за кров над главом, храну на столу, борба за породицу, за рад, за људске слободе које једном стечене, не смемо да изгубимо. То је борба за достојанствен имућан живот за све у слободи, сарадњи и миру.
Ако смо икада у прошлости били сами себи довољни, нови век дефинитивно доноси изазове у којима демократски дијалог, квалитетна сарадња и ефикасна заједничка оператива пружа једину шансу за опстанак.
Предрасуде је могуће поломити. Ми смо то учинили, и отворили могућност свима да у дијалогу и сарадњи направе велики фронт грађана и организација у циљу спашавања нашег друштва и наше будућности. Зато смо у том фронту.
А то је тек први корак.
Иван Ђиковић – КОМПАС
