Ненад Ускоковић : Геј је ок, да ли је фер?

Два пута годишње, већ више од деценију, Београд је у потпуној блокади.
Једном је то када се одржава “Београдски маратон” и то је манифестација која би требало да промовише овај град.
Други пут је у току геј параде и то је манифестација која би требало да промовише права ЛГБТ популације.
У случају маратона на крају трке се проглашавају победници и додељују им се награде.
У случају геј параде још увек нисам схватио ко на крају ту побеђује.
Ово није прича о “Адаму и Стеви”, дакле апсолутно немам проблем са чињеницом да геј популација тражи права за која верује да други имају, а њима су ускраћена.
Није прича ни о томе да ли је то у духу хришћанства, православља и сл., јер ни Бог сигурно није своје проповеднике замишљао у “напуцаним” колима, у вилама са базенима и са тарифом за “духовне услуге” па ипак тако изгледа њихов “духовни свет”.
Овде је прича о нечем сасвим другом.
Овогодишњи “увод” у геј параду био је напад на познатог геј активисту у по бела дана, у центру Београда, од стране двојице нападача који су га ударили у руку уз повике “Ево га онај педер!”.
Тако су пренели медији.
Одмах сутра дан су се огласили високи представници ЕУ о правима геј популације у Србији.
Након тога ништа више.
Мени је све то изгледало као лош “трејлер” за наставак саге “Геј парада” само је Срђан Драгојевић овог пута остао без кинте за филм.
Питање на које нисам успео до сада да добијем одговор је једноставно “Где могу да се виде подаци о угрожености геј популације у Србији?”
Колико је напада у питању? Колико отказа? Колико нарушених људских права гарантованих Уставом?
Нигде нисам пронашао тај одговор.
Постоји барем десетак невладиних организација које се активно баве заштитом права и промовисањем свега што тражи ЛГБТ популација. Ни на једном сајту ових организација не постоји било каква информација о димензијама угрожености. Таквих података нема ни у званичним подацима државних институција.
Постоји једино “праћење медија о начину на који они говоре о ЛГБТ популацији”
Дакле барем десет невладиних организација постоји и ради, да би постојале морају имати средства од којих функционишу, а њихов рад се у суштини своди на дистрибуцију геј часописа, књига и “информација из света” о ЛГБТ популацији.
Јасно је да неко све то финансира, али сврха и ефикасност нису баш приметне. Сем идеје да се добро заради.
Такође не знам да ли сте знали да у оквиру МУП-а постоји официр за везу са ЛГБТ популацијом?
Колико знам официр за везу у српским војнополицијским структурама постоји само још у Приштини.
У најмању руку звучи као да је ЛГБТ популација укључена у директна ратна дејства или трпи даноноћне нападе и провокације “по својим положајима”.
Стварно звучи као ратно стање зар не?
Следећа ствар која ми је такође запала за око јесте да без проблема можете за пар тренутака “изгуглати” десетак геј клубова у Београду који се промовишу преко интернета.
Са једне стране висок степен угрожености и официр за везу, са друге НГО које се баве “рекламом” ЛГБТ идеја и клубови где можете провести пријато геј вече.
У граду који се “поноси” имиџом “добре и јефтине забаве”.
О чему је реч? Проширење “богате понуде за странце” коју неће моћи да одбију?
И онда ће за потребе геј параде поново град бити блокиран, полиција у пуном броју и пуној ратној опреми бити изведена на улице да би све изгедало као у неком нискобуџетном акционом филму.
Због чега?
Који су то бенефити које сама ЛГБТ популација има од ове врсте “акционог филма”?
Чини ми се много више штете него користи.
Појединци сигурно имају финансијску користи, то није спорно.
Иначе први “приде” је одржан у New Yorku-u као одговор на рацију полиције у геј клубу Stonewall Inn у Greenwich village-у у близини Nеw Yоrк-а ’69 године.
И то се догодило пре скоро 50 година.
Код нас још нико није дао никакве прецизне информације о конкретним примерима угрожености сем гомиле памфлета, фраза и представе која се одвија сваке године изнова.
Више је примера да су и унутар саме геј популације многи критиковали овај начин заступања својих права оптужујући организаторе за комерицијализацију, неодмерен начин и извргавање руглу како идеје за коју се боре тако и личног угледа.
Зашто је онда код нас забрањено критичко мишљење и било каква примедба на ову манифестацију се одмах третира као “заосталост”,”затуцаност” или барем нека врста “тоталитарних схватања”?
Створен је привид да нико у свету није против оваквог начина борбе за права ЛГБТ популације и да ће Србија бити “последња црна рупа” уколико неко било шта јавно изговори против “параде”.
Чему то?
Ако морате и волите да зарадите није обавезно да било кога третирате као да је слабоуман.
У том развијеном свету, коме толико тежимо, постоје људи који су били или јесу против “параде” и веровали или не остали су живи и нису стављени на “стуб срама”, нити посути катраном и перјем.
Тако је било са шпанском краљицом, градоначелником Сао Паола, геј новинаром Деном Севиџом, Џудит Батлер америчким философом,бројним ЛГБТ организацијама итд.
Дакле нигде није забрањено право на другачије мишљење које никога не вређа сем код нас.
Због свега тога сасвим је ок да се неко бори за своја права, али та борба треба да буде фер, а не нека камуфлирана прича како би се добро зарадило и тек понеко имао корист од свега.
Зато је јасно да је ваше право да будете геј али исто тако имате право да будете и фер.

Ненад Ускоковић

Оригинал чланак kadmevecpitate.blogspot.rs/2016/09/gej-je-ok-da-li-je-fer.html