ДРУШТВЕНЕ СТРАНИЦЕ И МЕДИЈИ

Данас током дана уз каву слушам радио станицу и истовремено читам статусе на Facebook-у од својих пријатеља и осталих препоручених објава.
И тако самог себе питам до куда смо ми то дошли, до куда је овај цијели свијет дошао.
Не знам, да ли сте се икад запитали како се понашају поједине особе, новински портали па чак и неки моји пријатељи (појединци), да добро сте прочитали МОЈИ ПРИЈАТЕЉИ на свом Facebook статусу.

У животу пуно размишљам па бих волио да и друге потакнем на размишљање да би им у животу било љепше и да савладају многе тешкоће, проблеме што нама доноси живот.

Да ли сте примијетили како сваки дан чујете, гледате, односно видите…. нетко је некога ОПЉАЧКАО… нетко је некога УБИО… нетко је некога ПРЕВАРИО…

Све то заједно су убојства, пљачке, болести, некакве невјере, овај овакав, онај онакав итд. Далеко од тога да има и добрих вијести, то нисам рекао али их је јако мало наспрам осталих лоших вијести.
Није то само на Facebook-у и осталим друштвеним мрежама него и на радију, телевизији, новинама…

Што мислите зашто је то тако?
Зашто људи стављају такве статусе и такве обавијести?
Зашто су у центру пажње вијести са таквим садржајем?

Очигледно да у данашње вријеме нека лијепа, добра вијест НИЈЕ добра вијест. То новинари добро знају, јер се она као таква не продаје. Мудро и лукаво раде данас свој посао и знају што је људима у ово данашње вријеме битно и на што данас људи падају.

И све те лоше вијести опет нису само на друштвеним мрежама и медијима него свуда око нас.
Ево, дођеш пред киоск, одмах ти упадну у очи све оне велике насловнице из познатих новина о којекаквим убојствима, ратовима, болесним људима… све у свему СТРАВА И УЖАС!!!
Онда опет чујеш на радију, ево и док сам пио каву па и на тв-у, вијест о томе колико је погинуло људи тамо на некоме мјесту, у САД-у у неком мјесту побио 20-орицу таоца јер му очигледно смета све у животу па тако и људи. А новинари као такви као чопор хијена који желе свој плијен, јер да нису такви не би ни били новинари. Одмах, да се не увриједе, поштујем сваки посао па тако и њихов… то говорим мерафорички!

Можда ћете се запитати зашто сам ја ово сад написао…
помислити ћете која је ово сад будала, можда ће се нетко наћи увријеђено, нетко ће се можда препознати…. не можда већ сигурно, нетко ће ме можда и осуђивати или прекинути пријатељство са мном.

Пишем зато што нама људима то одузима доброту, срећу, љубав, радост, помислим што се то догађа у нашој земљи, у свијету, у нама самима и људима око нас.

Пишем то зато што је мени битно у животу с киме ја живим, са киме ја могу разговарати, тко су ми пријатељи. Не занима мене тко је на власти, ионако су сви исти и све се врти у круг. Ионако знамо тко је увијек у утрци за власт. Не занима мене ни тко је популаран, што је тзв. ИН у свијету, тко је што обукао, направио, тко како изгледа итд.

Зар не мислите да би Facebook као такав требао бити само за забаву, да једно другог питамо како смо, да ли смо добро, да не ширио тугу, јад и бијес већ мир, смијех, доброту, срећу…
Вјерујте, било би нам пуно боље!!!

Најбитније је како ви то доживљавате, како размишљате, што се код вас врти у малим сивим станицама, о чему мислите, да ли уопће мислите.
Мислим, а знам да такве особе којима су лоше вијести битне ништа не ваља или можда не успијева у животу.

Људи се чуде како никад у животу није било толико насиља. То није истина!!! Тако нам је било и прије 10, 20, 50 година. Из математике смо учили постотке и вјеројатност. Зато је и прије било једнако могуће да нас нетко затуче или наудара на пола улице као и сад.
Људи су прије мање излазили ноћу, мислим сад на дјевојке и жене. Зашто? Прије су жене увијек излазиле уз пратњу мушкарца на које су се могле ослонити и који су их отпратили до куће. Да нису имале никога, вјеројатност би била иста. А и новинари нису прије били такви, нису прије писали о таквим вијестима. У оно вријеме није била таква слобода медија.

Зато, рјешење је у нама самима, ми те вијести морамо погурати кроз сито јер ако то толико утјече на мене и ја то не могу промијенити а очито да ме то узнемирава… Зашто да ја то себи допустим. Ја ионако то не могу промијенити, а не можете ни ви!!!

Треба чувати оно у себи, свој мир, љепоту, радост, пријатеље да би били сретнији у животу.
Зашто се живцирати? Зато и јесмо под стресом, јер то све утјече и на наше здравље. Наравно да лоше вијести могу бити као и овисност.
Зашто овисност?
Нетко не може без новина, дневника, црне кронике и тако по цијеле дане читају лоше вијести јер такве вијести не доносе ништа ДОБРО!!!
Кад год уђем на Facebook 90% чланака и статуса је о лошим вијестима. Некад већ унапријед знам тко ће што ставити, тко се како осјећа и онда се питам зашто ја такве ствари о људима морам знати, зашто не видим или не прочитам нешто добро о таквим људима, зашто они не стављају позитивне чланке или статусе.
Не осуђује никога, нетко то воли и не може се носити с тим, то му је као “дрога”. Тко воли, нек изволи!!! Имам дојам као да ми се то намеће, па нисмо ми рођени у 15. ст. већ у 21.ст.,као да ми не знамо сами наћи службене интернетске странице различитих типова вијести, догађања и томе слично. Зашто то уопће људи препоручују? Да ли из досаде, да ли желе бити у центру пажње?
Како ћу ја “ЛАЈКАТИ” (да ли је то уопће ријеч) нешто што се продаје као лоша вијест? То је граница са здравом памећу!!!

Замислите да сте игром случаја изолирани нпр. од свог дома, негдје отпутовали па се вратили за мјесец-два. Све лоше вијести ћеш одједном чути а добре никако или можда по коју, па кад чујеш такву вијест почнеш размишљати о томе, па се живцираш, пар дана ти не излазе из главе… Има људи којима буде и криво што су то пропустили па чак им буде криво што нису могли бити и на том мјесту кад се нешто тако догодило!

Покушајте да такве вијести не долазе до вас, покушајте управљати таквим вијестима јер сте ви, ти који размишљате својом главом.
Начин је тај да натјерате сами себе да мислите позитивно! Који је то начин, одаберите сами!!! Нисам психотерапеута, сви смо ми индивидуално. Могу само рећи да покушате уопће не читати новине, ако ћете слушати радио-слушајте пјесме, ако ћете гледати тв-гледајте хумор и позитивне документарне серије.
Пронађите пут до позитивног размишљања! Само мало треба да се покренете. Ту је та мисао, близу вас.
Кад сте је пронашли, спашени сте!!!
Нема муке, само мало труда!!!
Учините то за себе а онда и за људе око вас!!!
Вјерујте ми, бит ћете сретнији!!!

За Народни фронт – Fugitive Z.