ДЕЈАН ТОМИЋ: ИТАЛИЈА ЗЕМЉА ПЕТ МОРА И “ПЕТ ЗВЕЗДИЦА”
Много тога се десило током ове године, неке одлуке имаће далекосежне последице на читаво човечанство. Неке одлуке ће завршити као испушена муштикла. Међутим један догађај имаће пресудан утицај за некада комшијску (до 2006.) Италију. Земља која је пролонгирала стварање Европске заједнице за угаљ и челик, касније Европске економске заједнице а на крају и наднационалну Европску унију, чини се да се грађанима Италије више допада сувереност њихове земље него сувереност ЕУ. Зашто?
Италија као државе настаје касно тек у 1861. под Ђузепеом Грибалдијем али је борба против Папске државе, Аустрије и других непријатеља трајала још деценију. Многобројне државице сјединиле су се у једну, али су остале регионалне културолошке и менталитетске разлике које трају и дан данас. Први светски рат је Италија вијевала на страни Савезника. Иако је имала једну војну победу успела је да заузме територије које је желела. Грамзивост за југословенским територијама и појава шовинизма изнедила је једну особу, Бенита Мусолинија. Након „Марша на Рим“ 1922. постаје дуче – војвода Италије а тадашњу краљвску власт своди на „портрет на зиду“. Фашизам који је изнедрио увео је Италију неспремну у Други светски рат. Италијански образ су донекле успели да сачувају италијански партизани, првенствено комунисти и социјалисти, остали су се придружили тек на крају. Након ослобођења народ Италије је био одушевљен успехом партизана и са правом је наду видео и њима. Међутим изборе 1946. и 1948. није одлучио народ него злогласна ЦИА која је купила победу Хришћанске демократске заједнице, и то наорчито на југу Италије где је сејан клеро-национализам. Резултат те „победе“ је да је Италија постала један од оснивача НАТО-а.
Међутим ако тада нису ове године су бираче имали демократски избор. Једна листа се уздигла и дала допринос формирању нове Владе. То је покрет „Пет звездица“ који је наступио са „шатор“ платформом, која подразумева широк дијапазон идеја који се могу односити на све политичке спектре. Због своје инвентивнсоти и идеје суверености Италије, клика про-ЕУ медија дала им је назив „леви популисти“. Чињеница је да су ушли у колаицију са Лигом, партијом понекад и мрачних идеја. Партија која је основана као аутономашка за „Север“, имала је чак и федералистичке а понекад и сецесионистичке идеје. Од идеје сецесије нису одустали али су је од Рима померили ка Бриселу, као центру њиховог анимозитета.
Победу „Пет звездица“ донео је југ Италије. Који се није понео према бриселским инструкцијама. Проблем имиграције последњих година посебно је погађао јужне крајеве јер тај „меки стомак“ најбрже води у северне чланице ЕУ. Иронично да имигранти не желе да остану у Италији, иако је битна привредна сила ЕУ, већ хоће на север. Можда је и тај имигранстки шамар, показао да није све како пише у привредним анализама и да народ не живи као у статистикама. Ако Италија није сан за имигранти, шта се може написати и рећи за Источну Европу?
Леве идеје програма (а можда и деловања у власти) „Пет звездица“ се нису сакривале. Једна од њих је повратак националне валуте, лире, која је увођењем евра престала да постоји. Против те идеје устала је ЕУ клика а бес Италијана изазвали су немачки комесари, што је у Италији окарактерисано да је евро немачка монета, и да су Италијана опет под немачким патронатом. Повратком лире италијанска банка би контролисали привреду, а не ЕУ као до сада. Такође се јавила потреба да већом демократијом у Италији. То је идјеја Е-демократије односно електронског гласања које би омогућило да се грађани питају за битне политичке одлукуе путем референдума. Иако је „ИТ“ технологија изузетно узнепредовала и теоретски ово постало могуће, питање је како би то изгледало. Међутим идеја директне демократије од народа а не за народ је велики корак. „Анти-естаблишмент“ је погрдан назив који су медији покушали да искросите против покрета је имао супротан ефекат на гласачком листићу. Грађани су решили да је притсак јак и да каиш мора олабавити.
Олабавити се мора и привреда, а то се може учинити запошљавањем. Гласови са југа су добијени и једним обећањем о нвом износу минималне зараде (10% више него сада) и новчане помоћи за незапослене. Сиромаштва има и у богатој ЕУ, стога је покрету најбитније да новац обвезника не иде узауд. Већ направљен списак агенција и трошкова који се бришу са плантог списка Владе је разбеснео и медије и ЕУ. Нова власт се дрзнула да испланира укидање чак 400 законе којима се финансирају разне беспотребне агенције и НВО. Тиме ће обвезници уштедети око 100 евра, што није мало. Многи пензионери одлазе у пензију са 41. годином радном стажа, када су већ измучени и живтотно исцеђени! Идеја покрета је да се обрачуни за пензије увећају за 100 поена чиме би се пензије повећали између 20 и 35% зависно од категорије.
Имиграције су високо на „агенди“ односно листи приоритета покрета. Том питању се може приступити са две стране. Једна има две опције ону либерласку и шовинистичку. Иако наизлед су дијаметрално супротне оне имају ситу тенденцију. Гледати имигранте као пуке бројеве које треба разместити. Договори у Бриселу око имигрантских „квота“ подсећају на Ванзејску конференцију 1942. када су прављене квоте за коначно решење! Ти унесрећени људи су постали цифре, а цифре се уписују али се цифре и гумицом обришу.
Друга страна тог питање јесте најразумнија. Зашто се пресељавају? Зашто не остају у својим држвама? Хуман пристум капитала и НАТО мислосрђе су један део одговора, а колонијално израбљивање и неоколонијални губернатори друго. Покрет „Пет звездица“ је предложио да се помоћ не даје Бриселу него афричким и азијским земљама да изграде инфраструкуру и покушају да створе амбијент за останак. Треба напоменути да су у изборној кампањи поједини кандидати покрета имали чак и шовинистичке испаде што је за сваку осуду јер тиме подржавају квоте и злочин. Дакле решења нису кампови и тутуроство него слобода да живе и да раде у својој земљи, и да не буду мета за поткусуривање моћника.
Италија је добила нову Владу, али је првенствено добила нову идеју за нову суверену политику. Могућност која се сада створила је јединствена и не сме се гурнути у запећак. Суверенитет произилази из народа и тек онда је држава суверена. Уколико држава као Италија ојача своју сувереност то ће бити одличан сигнал за све државе и народе у Источној Европи да се окрену својим грађанима. Иако се то неће баш тако десити, створиће се нови покрети и нове партије које ће борбу за нардони суверенитет водити и остварити. Италија је била позаната као земља пет мора, а сада је позната и по “Пет звездица”. Иако је програм охрабрење, питање је да ли ће успети да остваре те идеје. Да ли ће се полакомити на власт? Да ли ће их неко спречити и ко? Видећемо.
ДЕЈАН ТОМИЋ с.р.
Народни фронт, јун 2018.