Да ли када кажемо социјализам, сви мислимо на исто?
Примећујем да људи одређеног, специфичног идеолошког профила, тенденцију државе да се превише меша у разне ставри, називају социјализмом. Ако узмемо порекло речи социјализам, које потиче од social (или society), а што значи друштвено, онда би по логици ствари израз социјализам требало да се односи на успостављање друштвене контроле над различитим областима – од политике, па до економије. Дакле друштвене, не државне. Међутим, неки упорно претеран (по њима) државни интервенционизам тумаче као социјализам.
Ово се односи не обавезно само на државне, већ и на над-државне структуре, па је тако ЕУ за многе “социјалистичка творевина” – зато јер се ЕУ бирократија уплиће у све и свашта. Макар то уплитање углавном било у функцији остваривања циљева потпуно супротних социјалистичким.
Горе описане појаве реално би требало називати етатизмом или рецимо бирократизмом, никако социјализмом. Истина, некада јесте сматрано да пут до остварења социјалистичких идеја води преко државне интервенције, онда када се држава устроји тако да је у функцији већине у друштву (или “радничке класе”), али ђаво је често у детаљима. Па се на крају испостављало да то баш и не функционише тако једноставно.
Хајде да се вратимо једно 2000 година уназад – у време Римске империје. Тада смо, као што знамо, имали робовласнички систем. У том систему, постојали су слободни људи и постојали су робови. А робови су могли бити приватни и, замислите, државни. Док су приватни робови радили у кућама тадашњих патриција, дотле су државни обављали јавне послове – изградње путева, рада у рудницима и каменоломима, итд.. Данас најпознатији државни робови тога доба били су гладијатори.
Претпостављам да је тада, ако ти је већ допало да будеш роб, било боље да будеш роб у “приватном сектору”, него у “државном”.
Међутим, чињеница да смо имали државне робове и приватне робове не мења суштину поретка, који је био робовласнички. И сада, упоредите са данашњим системом – постоје запослени у државном сектору и запослени у приватном сектору. Зашто се онда за оне у државном говоре да живе малтене у социјализму, само зато јер им је положај углавном повољнији од оних у приватном? (упоредите са оним приватни робови vs државни робови) Или, зашто се чињеница да постоји и државни капитал, као и приватни капитал тумачи као социјалистичка тенденција или реликт социјализма, када су капитал и најамни рад, појаве које су есенција капитализма, не социјализма?
Или, да се скокнемо опет у античко доба – када је постојало нешто што се звало тржиште робова (као и тржишта разних других добара). Ако је постојало тржиште, да ли то значи да се тада живело у капитализму, пошто се данас појам тржишта везује искључиво за капитализам?
Хоћу рећи, постојале су државе у разним облицима хиљадама година уназад и постојаће још дуго, постојало је увек тржиште и постојаће још дуго – ствар система није у постојању државе и тржишта, већ у начину и смислу функционисања.